Иако дивизија „СС Галициен“ никада није проглашена кривом за ратне злочине, забележено је њено учешће у покољима цивила и гашењу устанака у Словачкој, Пољској и Србији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини), иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству.
Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата.
Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец (92) били су официри у СС дивизији и подаци о њима чувају се у архиви. Тадашњи СССР их је оптужио за ратне злочине 1948. године, а за њима је трагао и познати ловац на нацисте Симон Визентал.
Табора, који је по доласку у Британију радио као инжењер, изјавио је за магазин „Сан“ да га нико у Енглеској није обавестио о оптужбама за ратне злочине из Совјетског савеза.
Он је, такође, негирао да је учествовао у ратним злочинам.
„Био сам члан СС дивизије и радио сам у официрској школи. Чуо сам да су Украјинци убијали Пољаке, али и Пољаци су убијали Украјинце. То је било обострано. Да ли је ратни злочин оно што су чинили Руси? Шта је са убиствима које је починила британска војска?“, изјавио је Табора.
Остап Кикавец, који данас живи у Јоркширу, прикључио се СС дивизији 1943. када је имао 19 година.
„Борио сам се за Украјинску независност, зато сам се прикључио Галицијену. Били смо под немачком командом. У почетку смо били обични СС, али смо касније постали Вафен СС, носили смо лава на униформама“, изјавио је некадашњи СС-овац, а касније британски текстилни радник и инжењер.
Иако дивизија „СС Галициен“ никада није проглашена кривом за ратне злочине, забележено је њено учешће у покољима цивила и гашењу устанака у Словачкој, Пољској и Србији.
Михајло Фостун, некадашњи члан ове озлоглашене групе, признао је да је учествовао у гушењу јеврејског устанка у Варшави 1943. и уништењу јеврејског гета у граду Бјалистоку када је убијено 60.000 људи. Слободно је живео у Лондону до 2004. када је преминуо.
Британско министарство иностраних послова је после одобрења да се 8.000 СС-оваца досели у Британију захтевало да их надгледа полиција.