Командант Оперативне групе Сињ за време „Олује“ и доскорашњи министар одбране Хрватске Анте Котромановић тврди да је „више пута чуо изјаве високих америчких званичника како им је сада жао што нам нису допустили улазак у Бањулуку“.
У опширном ауторском тексту за загребачки Вечерњи лист Анте Котромановић тврди да су хрватске војнике „држали на ланцу као бесне псе, спремне на пуштање у случају да Београд не буде хтео да седне за сто и почне да разговара о миру“.
„Данас су сви свесни да су погрешили и да оваква БиХ нема перспективу. Дејтонским споразумом добили смо тренутни мир, али нисмо осигурали будућност Босне и Херцеговине“, пише Котромановић.
Командант Оперативне групе Сињ за време „Олује“ тврди да „ниједан метак из САД“ хрватска војска није примила као помоћ у операцији „Маестрал“ у којој су, по његовим речима, „на широком фронту од Дрвара до Купреса и у тешким условима, поражене најбоље Младићеве снаге које је имао на располагању“.
Говорећи о операцији „Јужни потез“, за коју тврди да нису знали да је то „последња операција хрватске војске у БиХ“ и да су „то последњи испаљени меци“, Котромановић пише да је доласком хрватске војске пред Бањалуку „Република Српска војнички и политички капитулирала“.
„Заузели смо све хидроелектране на језеру Бочац и на неколико сати прекинули довод електричне енергије као поруку да Војска Републике Српске положи оружје…прави је шок настао кад смо морали да напустимо положаје које смо крваво освојили. Осећали смо се као пси рата. Искоришћени, полако схватајући шта је политика. Није било лако објаснити војницима зашто напуштамо положаје и повлачимо се. Нисмо разумели, а искрено, нисам ни ја схватао политичке разлоге за тај потез. Мислили смо да је оно што смо освојили наше“, тврди Котромановић.
Котромановић пише да су многи официри били бесни.
„Сећам се свог начелника противваздушне одбране, који је, кад сам покушао да објасним да се повлачимо, коментарисао: ‘Политика је ку..а'“.
Сломили смо Републику Српску, а онда је она преко Дејтона поновно ‘васкрсла’. Сви су се питали зашто напуштамо положаје, па Бањалука је празна. Ја сам мрзео тај тренутак узмицања иако су сви вриштали мир, мир, мир!“, тврди Котромановић и додаје да сада „зна нешто више“ о томе „зашто политика није допустила“ хрватској војсци да уђе у Бањалуку.