Америчке војне базе гурају се по целом свету
Крајем јула команда америчке војске у Јапану, под притиском јавности је објавила да враћа властима 4 хиљаде хектара земље на острву Окинава које већ деценијама користи као своју војну базу. Међутим нису само Јапанци против америчког војног присуства на својој територији, у разним деловима света појављује се претња над америчким војним базама.
Америчка војска налази се у Јапану на основу споразума из 1960 године између Вашингтона и Токија о узајамној сарадњи и гаранцијама безбедности. Овај споразум је и раније изазивао негодовање код многих Јапанаца међутим сад је протестно расположење веће него икад. Према мишљењу становника „Земље излазећег сунца“ америчко војно присуство додељује Јапану доминирајућу улогу у статусу земље понижавајућег положаја. Посебно негативан однос према Американцима има становништво префектуре Окинава на чијој територији се налази 74% војних база САД. Становници сматрају да је због америчког присуства њихова префектура заостала, да је низак квалитет живота и висока стопа криминалитета.
Американци су наљутили Јапанце
На пример на Окинави се налази база Футема која се сматра најопаснијом у свету због тога што је постављена поред стамбених кућа. Истовремено писта пролази између самих стамбених квартова. Свакодневно војни авиони и хеликоптери праве буку и загађују животну средину. Истовремено локално становништво је више пута упозоравало на то да се амерички војници недолично понашају и да крше законе. Антиамеричко расположење у Јапану се драматично повећало након 1997 године када су амерички војници киднаповали и силовали локалну ученицу што је изазвало талас протеста у земљи. Још један проблем се десио ове године у мају кад су јапанске власти ухапсиле 32-годишњег Американца Кенета Фраклина због сумње за убиство 20-годишњег Јапанца Рими Синабукро чије је тело пронађено у шуми. А после само неколико недеља 21-годишњи припадник америчке војске изазвао је саобраћајну несрећу кад је пијан возио супротном траком и сударио се са два аутомобила. Ова два случаја изазвала су протесте међу становништвом Окинаве и погоршали ситуацију са америчким војним присуством. Као резултат тога команда америчке војске увела је полицијски сат и забрану за сва америчка војна лица као и цивиле који су запослени у бази. Међутим види се да је Јапанцима то било мало и одлука о преносу територије у власништво Токија која је принудно донесена представља озбиљно слабљење позиција Вашингтона.
Немци не желе да трпе Рамштајн
Готово истовремено појавило се саопштење да је у Немачкој неколико хиљада демонстраната опколило војну базу Рамштајн где је стационирана америчка војска. Учесници су протествовали против ваздушних операција које спроводи Пентагон. Они су тражили да се прекине амерички рат дроновима. Организатори су сматрали да је шпијунирање путем беспилотних летелица које користи америчка војска супротно немачком уставу. Реч је о коришћењу дронова у Јемену, Ираку, Сирији, Авганистану које америчка војска користи и из ове немачке базе што је изазвало негодовање код становништва.Формиран је моћан друштвени покрет под називом „Стоп Рамштајн!“ у који су укључени и представници Међународне организације правника против нуклеарног наоружања, посланика Бундестага испред левих партија, као и пацифистичких међународних организација.
Уље на ватру долио је инцидент кад је нестало оружје из америчке војне базе у Штутгарту. Размере крађе нису велике, неколико полуаутоматских пушки, сачмарица и опрема. Међутим ово се догодило у просперитетној Немачкој у добро чуваној америчкој војној бази. Према локалним стандардима то је веома озбиљан инцидент. Посебно у светлу терористичких претњи у Европи. Све ово је натерало обичне људе који су далеко од политике да размисле да ли су Немачкој потребне овако тесне везе са САД.
Турци одговорили ватром
Слични али озбиљнији проблеми појавили су се и на америчкој војној бази у Турској. Пре неколико година турске власти су уступиле америчкој војсци на коришћење војну базу Инџирлик. Према информацијама од више извора у овој бази се налази велики арсенал нуклеарног наоружања. И без обзира на споразум турске власти су више пута затварале небо над базом, из више разлога и претиле изласком из НАТО-а.
Огроман притисак на војна лица која се налазе у бази почео је после недавног покушаја војног пуча, посебно након што је председник Турске Ердоган званично изјавио да су побуњеници који су припремали пуч имали подршку из САД. Након тога почеле су серије протеста испред базе против америчког војног присуства у земљи. После тога је и турска војска окружила Инџирлик под изговором „провере безбедности“ што је додатно погоршало ситуацију.
После тога у непосредној близини базе букнуо је огроман пожар. Пожар је букнуо у шуми у близини базе а касније се проширио и на територију саме базе. Пожар је гашен из ваздуха хеликоптери су избацивали тоне воде. Основна верзија је да је пожар подметнут. Званичници САД и НАТО нису ову ситуацију ни коментарисали.
Александар Перенџијев експерт Асоцијације војних политиколога:
„Данас су многе државе, укључујући и оне у којима се налазе америчке војне базе ушле у дуготрајне кризе. И поједине политичке снаге у тим земљама вешто користе фактор присуства стране војске. На тај начин амерички војници несвесно постају учесници у политичким покретима. Поред тога и саме власти земаља у којима се налазе војне базе САД виде у америчким војницима силу која је способна да утиче на политичке процесе као и претњу за себе тако да није немогуће да ће тражити смањење америчког војног присуства у будућности. Осим тога војне базе у иностранству постају ахилова пета за САД јер цео свет види како се на њих може вршити притисак као сад у Турској. Друге земље користе друге методе које нису тако отворене:организују или стимулишу протестне покрете или организују провокације против америчких војника.
извор