Рат међусобних оптужби Кијева и Варшаве се захуктава.
Украјина може „испоставити фактуру“ Пољској због признања Волињског масакра као геноцид., рекао је у интервјуу за лист «День» заменик директнора за научни рад Института украјинске националне академије наука Леонид Зашкиљњак. Он је рекао да ако се посматра међународни концепт геноцида Пољска је неколико пута извршила геноцид над Украјинцима.
„Конвенција о геноциду из 1949 године тумачи појам геноцид веома широко. У складу са ставом 2 ове конвенције имамо пуно право да окривљујемо међуратну пољску владу за геноцид над украјинским народом. Ограничење права националних мањина а посебно одвајање деце од родитеља, Због тога имамо пуно право да тадашње власти Поњске окривимо за геноцид. Осим тога и напад на Саргини 1о марта 1944 као и на Павлоком 1-3 марта 1945 од стране њихове армије није ништа друго него геноцид над украјинским народом. Тако да и ми можемо Пољској испоставити рачун за геноцид“- рекао је украјински историчар.
Подсетимо, током претходне недеље, нестраначки украјински посланик Олег Мусиј затражио је од парламента да призна активности Пољске према украјинском народу од 1919-1951 као геноцид. Копију предлога закона он је објавио на свом Фејсбук профилу.
У документу се наводи да је пољска држава физички уништавала украјински народ. Суштина политике тадашње Варшаве према етничким Украјинцима Источне Галиције и Волиња састојала се у етничком чишћењу и физичком уништавању.
„Историја украјинске земље под влашћу Друге Пољске Републике и Народне Пољске је историја неправди, угњетавања и репесија“- написао је он у предлогу закона.
На ову иницијативу Варшава је одговорила истог дана. Како јавља пољски радио председник Сената Пољске (парламента) Станислав Карчевски упозорио је Кијев да не доноси такву одлуку.
Он је рекао да само разговори дају наду да ће Украјинци разумети заједничку историју додајући да је Пољска дужна да говори истину о Волињском злочину и да је резолуција о геноциду доказ за то.
„Морамо да идемо до истине. Направили смо храбар и одлучан корак јер је ово што су Украјици урадили био геноцид“- рекао је Карчевски.
„Према савременој украјинској историографији и њеном најистакнутијем представнику, Владимиру Вјатровичу, директору Украјинског института националног сећања Украјина је само у претходном веку два пута ратовала са Пољском, 1918-1919 и 1941-1942 године. Према Вјатровичу у оба рата Украјинци су били жртве а ратови су за Украјину носили национално.ослободилачки карактер. Оваква прича се користила за унутрашње прилике од стране украјинских политичара. Међутим после непријатељског акта Варшаве према Кијеву да призна Волињску трагедију као геноцид Украјина може своје митове користити и у међународним споровима“- сматра политички аналитичар Међународне мониторинг организације CIS-EMO Станислав Бишјук.
„СП“: Да ли ви мислите да ће Украјина заиста донети овакву одлуку или је то само некакво доказивање Пољацима?
Украјина много зависи од Пољске тако да би оваква одлука била контрапродуктивна. Мислим да се више ради о унутрашњеполитичком популизму.
„СП“: До чега ће довести ова одлука? Како ће она утицати на односе између две земље?
Односи између Украјине и Пољске заснивају се на прагматизму а не на историјском романтизму. Не постоје разлози због којих би Пољска одустала од својих планова да интегрише Украјину у своју заједницу (мала ЕУ) јер не постоје разлози зашто би се Кијев окренуо од Варшаве барем не сада кад у непосредној близини нема других савезника.
„СП“: Шта је по вашем мишљењу разлог тренутног „мерења геноцида“? Пољска је увек изигравала „адвоката Украјини“ подржавала је против Русије? Шта се сад десило?
Пољска и даље наставља да изиграва „адвоката Украјини“ само што укразује Кијеву на то где му је место- клијент а не партнер. Пољска има претензије према свим суседима а у пољском национализму не постоји концепт „братских народа“.
Што се тиче Украјине сва њена национално-историјска митологија заснива се на конфронтацијама Русије и Пољске. Због тога Кијев не може да дозволи вређање ОУН и УУА и њихово осуђивање за геноцид над пољским цивилима у Западној Украјини.
„СП“: Да ли ће ова одлука бити усвојена? Како ће Пољска реаговати?
Кад је реч о Украјини јако је тешко одговорити на то питање због тога што се реакција политичких елита заснива на емоцијама а не на логици. С логичког становишта оваква одлука је обиљан удар на пољско-украјинске односе али њима је логика на последњем месту. Тако на пример градоначелник Тернопоља(Западна Украјина при,. аут) Сергеј Надал коментарише да „Пољска своје мртве памти по наређењу Кремља и да понижава Хероје Украјине“.
„СП“: Порошенко се у односима две земље руководи логиком „Опраштати и тражити опроштај“. Како на то реагује Пољска?
Ради се о делима а не о речима.Не можете тражити опроштај а истовремено величати убице Пољака и подизати им споменик. Или кад украјински националисти нападну аутомобил са пољским амбасадором како после тога слушати аргументе Порошенка за опроштај?