За Трампа и против Меркел – назив је текста који је објављен у немачком листу „Ди Цајт“. Берлински фонд „Наука и политика“ објавио је прогнозу према којој Русија у следећој години може да започне „вишеструку кампању за дискредицију Немачке“. Политичку прогнозу Берлинског фонда преносимо у целини.
Хоће ли Москва покушати да утиче на предизборну трку за Бундестаг у Немачкој? Сценарио за 2017 годину.
Владимир Путин планира да извози и идеје.
Пролеће 2017 године. У Немачкој се наставља предизборна кампања, и у њу се укључује руски председник Владимир Путин. Интервенише у сукобу између ХДС и СДПГ по питању политике према Русији. Кремљ иницира немачко-руски „Светски форум“ према коме нови амерички председник Хилари Клинтон и немачка канцеларка Ангела Меркел желе да увуку Европу у рат против Русије. Од стране форума се чују захтеви да се уништи светска држава САД томе се придружују, АДГ, Лева партија и део СДПГ-а.
У Саксонији и Тирингији почињу све више да се носе мајице са натписом „Путине помози нам“!. Немачко- руска партија „Јединство“ сваке недеље организује демонстрације испред кабинета канцелара. Након терористичких напада сиријских екстремиста у Берлину на божићном сајму крајем 2016 године почиње талас напуштања посланика СДПГ-а. У мају лидер ХСС Хорст Зехофер најављује своју кандидатуру на место канцелара. У то време као у Савезу почиње борба, сајт Викиликс објављује писмо Мерке Клинтоновој у коме Меркел Клинтонову уверава како ће она „некако“ успети да прогура споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТIP) кроз Бундестаг.
Апсурдно? Можда и претеривање. Али могуће је да се догађаји развију у том правцу. Берлински фонд „Наука и политика“ средином јула објављује прогнозу према којој Русија у следећој години може да започне „вишеструку кампању за дискредицију Немачке“. Према прогнози, влада Меркелове у оквиру ЕУ може бити „све више и више у улози непријатеља“.
У међувремену је руска власт већ успела да се умеша у предизборну кампању у САД. Обе хакерске групе, у којима су учествовале познате јавне личности, и објављивале компромитујуће податкеза демократа, радиле су по налогу Кремља. Ово је део помоћи Доналду Трампу кога у Кремљу преферирају као председника САД у односу на Клинтонову.
Русија интензивира своју политичку активност и у Француској, пружајући финансијску помоћ „Националном фронту“. Поставља се питање зашто Путина не интересује утицај на развој најјаче земље у Европи- Немачке?
До почетка украјинске кризе Берлин је у Москви сматран партнером. Али то је прошлост. Меркелова се унутар ЕУ залаже за задржавање антируских санкција због нелегалног припајања дела територије Украјине. Како је могуће ослабити Меркелову? На пример нападајући њену миграциону политику.
Претеча оваквог развоја била је „ствар Лизи“ у јануару ове године кад је Русија искористила у циљу пропаганде наводно силовање једне девојке из породице руских Немаца од стране миграната. Тада је на стотине руских Немаца изашло на демонстрације испред кабинета канцелара а руска државна тв РТ снимала драматичне кадрове.
РТ – гласноговорник руске пропаганде. Не боје се ни лажи ни теорија завере како би показали деградацију либералне демократије. Главни уредник овог медија шири неистине о томе да су избори у Аустрији били фалсификовани и да је потребно њихово понављање. Такође у емисији ове телевизије појављује се и бивши репортер ARD Кристоф Херстел који тврди да се мигранти користе као оружје против Немаца јер тако одговара Америци. Због чега? Због тога што је само на основу оваквог огромног отпора могуће спречити издајничку политику као што је закључивање TTIP-а или СЕТА- Споразум о слободној трговини ЕУ-Канада.
Ове недеље, уз помоћ медијског партнера РТ-а и уз велику медијску пажњу у Москву је из Берлина кренуло 250 учесника „аутомобилског марша мира“. Један од организатора, географ Рејнер Ротфус који се 2011. године кандидовао за градоначелника Линдаја. Циљ акције је извинити се пред руским народом због лажи немачких политичара и протеривања Русије из међународне политика, као и захвалити се Русији за значајан допринос у решавању сиријског конфликта.
Овакве изјаве су екстремне али нису далеко од ширења страха у Немачкој. Према анкетама које је спровео Институт за истраживање Форса 40% Немаца се плашило рата НАТО-Русија још 2015. године.
Путин је 2005. године, говорећи пред скупштином рекао да постоји много људи који „деле наше ставове. И ми настављамо да идемо својим путем и да штитимо наше погледе, ослањајући се на људе који деле наше ставове и у Русији и у Француској и у целом свету“.
Речено-учињено. Русија је од тад упорно, и уз помоћ међународних редакција агенције Спутник извозила „скривене токове“ на Запад. Њихова идеологија заснива се на томе да је поредак највиши државни циљ. У друштвеном уговору који промовише Путин права и слободе људи дозвољавају се само у оној мери у којој не угрожавају безбедност и друштвене хијерархије. У времену тероризма, финансијских криза, дестабилизујућих војних интервенција, масовних миграција ова идеологија је много прихватљивија него у периоду кад је СССР извозио комунизам.
За СССР-ом Путин не тугује. Али могуће да жуди за временом кад је Русија била, не само огромна сила него и земља са код ознаком за алтернативни друштвени концепт.