Превео Срђан Ђорђевић
fakti.rs
У интервјуу онлајн листу Ukraina.ru бивши Министар унутрашњих послова Украјине Виталиј Захарченко је објавио своју спремност да учествује у скидању са власти садашњег политичког режима, укључујући употребу силе.
Са њим је разговарао Захар Виноградов.
Шта је за вас тренутно Украјина и видите ли свој повратак тамо?
Безусловно, видим. Украјина је моја отаџбина. Одрастао сам тамо, тамо су сахрањени моји преци. Оставио сам тамо много пријатеља, познаника, много људи из Украјине ми се обраћа за помоћ, за савет. Неко преко интернета, преко друштвених мрежа, они који су сачували бројеве мојих телефона ме зову. У основи, ја знам и осећам шта се дешава у Украјини. А у последње време све чешће чујем: „Дођите, на крају крајева, да заведете ред. Да ли је то могуће?“
И шта на то одговарате?
Одговарам да ми то питање никада не избија из главе. Ја сам системски човек. Навикао сам да примењујем системска решења, а та се решења не могу применити тек тако пуцањем прстију. Да би се применило системско решење, морају се најпре створити услови. Осим тога, знате и сами да се у Украјини воде кривични поступци против мене и мојих бивших потчињених. Ти процеси су покренути фактички првог дана када се десио државни удар. И истовремено је објављен њихов резултат: Захарченко је крив. То јест, на неуставан начин су освојили власт, погазили Устав, а оптужују оне који су ту државу, закон и Устав штитили. И све њихове касније акције, упркос чињеници да су их накнадно некако формално легализовали, спровели изборе итд, ја као правник не сматрам легитимним.
Шта то значи? Да ли сматрате прихватљивом употребу силе за рушење садашње нелегитимне власти?
Да, али ја бих то другачије формулисао. Неизбежан је сценарио употребе силе у обнови уставног поретка у држави. Појаснићу своју позицију.
Пошто су на власт дошли људи, који су је незаконито окупирали, они је, наравно, на законит начин неће предати. Из овога следи да је у Украјини у блиској будућности могућ развоја догађаја само путем неких конфликата. Или ће се оружани конфликт развити у Донбасу и проширити на остатак државе. Или ће сукоби избити директно на територији континенталне Украјине. Или ће се конфликт десити унутар садашње власти, а он се назире већ одавно. А такав сукоб има потенцијал да се развије до степена још једног државног удара. За државност Украјине сваки од наведених неизбежних сукоба ће имати катастрофалне последице.
Ситуација може склизнути ка распаду земље, због чињенице да постоји један број држава које имају претензије према Украјини, између осталог и територијалне. Распад могу испровоцирати и унутрашње деструктивне снаге, које су незадовољне развојем ситуације. Имам у виду пре свега финансијско-индустријске групе које заступају олигархијске интересе. Оне све више теже одређеној независности од Кијева, регионализацији, могло би се чак рећи феудализацији. Геополитички играчи такође постају све више заинтересовани за рушење и за распад Украјине као државе.
Да ли су спољни играчи већ сада заинтересовани за распарчавање Украјине? САД, ЕУ, Немачка, Француска, Русија? Ко је од њих за то заинтересован?
Сви. Генерално сви.
Али, они се заклињу да су за јединство Украјине.
Да, наравно, како другачије! Природно, до последњег тренутка ће говорити: „Не, ми то не желимо“. Али свако од њих има своје интересе и захтеве. Погледајте, у чему је још проблем. Ако са економске тачке гледишта погледате Украјину, реч је о маси кредита, маса новца је изнешена, дугови се не могу враћати, нема новца. Постоји само територија, земља. О њој ће се расправљати. Или ви мислите да су они који дају кредите земљи-банкроту филантропи?
То јест, да би се очувала јединствена Украјина, потребна је брза промена власт и одлучна акција. Ово претпоставља, највероватније, сценарио употребе силе. А шта је са изборима? Рејтинг режима пада.
Веома добро питање, које захтева детаљно објашњење. Уосталом, ја сам о томе подробно писао у својој књизи „Крвави евромајдан – злочин века“. Почнимо са изборима. Може ли се власт променити путем избора? Наравно. Али, тада ће само условно Порошенка заменити, претпостављам, Тимошенко или Турчинов. То је само персонална промена а националистичка антируска идеологија остаје иста. Као резултат тога, вектор развоја Украјине се неће променити. Сходно томе, све болести које данас трују нашу земљу ће остати. Избори у данашњој Украјини су могући само између десничара и ултрадесничара. Других на политичком пољу нема. Њих су очистили или физички уништили.
Али, хајде да поједноставимо ситуацију и претпоставимо да на изборима могу учествовати не само националистичке снаге. На пример: да моје бивше колеге организују неке партијске пројекте. И, на пример, освоје 10% и уђу у Парламент. Шта они могу? Ништа. Да ли ће волшебно негде ишчезнути нацисти и њихови пукови „Азов“ и „Сич“. Да ли ће негде нестати Десни сектор, Бели чекић и други? Да ли ће негде ти људи отићи? Неће нигде. Све ће остати исто.
И како би њихова посланичка група у Врховној Ради могла да утиче на ситуацију? Да ли би обновила економске односе са Руском Федерацијом који су од виталног значаја за Украјину? Да ли би оживела војно-индустријски комплекс? Да ли ће преко Украјине и даље потећи гас? Једноставан одговор је: ништа се неће десити. Схватате ли? Ништа! То је самообмана. То је бајка за сиромашне.
Мој одговор на ваше питање је ово: ја сам спреман да учествујем у обнављању уставног поретка у Украјини. Укључујући и коришћење неопходне и оправдане силе. Међутим, за то се, још једном понављам, мора формирати друштвена потреба. Потреба за ненационалистичким снагама, за таквим политичким снагама које ће вратити Украјину са погубног пута. Морате разумети да мора постојати општи грађански покрет, он мора сазрети и организовати се, људи морају сами схватити потребу за коренитим променама и искрено желети да то одраде. Ако те жеље у земљи и друштву нема, немогуће је силом то наметнути. Историја познаје многе покушаје насилног довођења друштва у „рај“ и сви су завршавали неуспехом. Украјински грађани морају да схвате да једино њихова жеља може изменити земљу.
А ја као човек који може и зна како управљати државним механизмима, спреман сам да учествујем у таквој изградњи. У више наврата су ми постављали питање: што се ви тамо не уједините? Али, друго питање је: око чега да се ујединимо? Увек сам говорио и сада ћу поновити: људе ујединити може само идеја. Важно је око какве се идеје ми уједиљујемо. По мом мишљењу, таква идеја може бити нова Украјина, оријентисана ка словенском јединству.
Па, постоје различити облици уједињавања. Постоји облик уједињавања под називом „фронт“, када се људи уједињују не за нешто, већ против нечега. Ако у такав покрет, о којем говорим и који сањам, и у чије стварање полажем наде, буду ступали људи, не да би зарадили новац већ да би успоставили ред у земљи, тек онда ће се појавити смисао. Тада ће се појавити могућност стварања самоорганизујућих система.
Сви су данас сведоци да се живот погоршава. Девет милиона домаћинстава, више од половине становништва, имају потребу за субвенцијама за сиромашне. Међутим, у јавном животу Украјине ништа се не дешава, нико се не уједињује, нема никаквог превирања у народу. И ми не можемо од њих тражити оружану борбу. У том циљу мора постојати систем извођења државног удара, супротан технологији мајдана. Али, пре свега, мора постојати свест за неопходношћу промена.
Ката