Пише Ростислав Ишћенко
fakti.rs
Превела Ксенија Трајковић
Украјина се спрема за рат.
После неколико месеци константног појачавања гранатирања у правцу Донбаса, из унутрашњих области земље кренуле су колоне тешке технике. А та групација се појачава.
Кијев нема и није имамо никакве основе да сматра да ће армије ДНР/ЛНР прве прећи у офанзиву. Исто тако ни Оружане снаге Русије нису намеравале да прелазе украјинску границу. Према томе, циљ наглог појачања кретања трупа кијевског режима у Донбасу и ка њему може да буде само сопствена офанзива.
Истовремено се појачава и украјинска групација на граници са Кримом. Сем тога, Кијев је на полуострву организовао провокацију која је давала Русији легитиман повод за почетак борбених дејстава против Украјине. А то што ова провокација није успешно завршена и није отпочела рат, то је само захваљујући уздржаности руског руководства, које показује завидно умеће да без примене оружја решава проблеме који се стандардно решавају борбеним дејствима.
Рат је неопходан Кијеву. Он је неопходан Порошенку да би могао још једном да покуша да око „отпора агресору“ консолидује онај део друштва који је подржао мајдан и да га одврати од жестоке критике слабог Председника, која је последњих месеци прешла у нескривено очекивање новог државног преврата.
Рат је неопходан и опонентима Порошенка који рачунају да га на тај начин коначно лише спољне подршке (реализовање Минских споразума од Кијева захтевају Москва, Париз, Берлин и Вашингтон). Сем тога, рат ће приморати бираче, оне који Порошенка још увек сматрају за најмање зло и способним да грађански рат заврши миром, да коначно одустану од њега.
Порошенкови опоненти се надају да ће очигледна неспособност режима да води борбена дејства омогућити уклањање Петра Порошенка као неког ко није успео да реши задатак организовања „отпора агресору“. Односно, ради се о покушају да се у очима Запада оправда следећи преврат у Кијеву по цену губитка још неких територија на истоку земље и неколико хиљада, или чак десетине хиљада војника. Уз то, они сматрају да Запад неће дозволити да до Кијева дођу ни армије ДНР/ЛНР, чак ни Русије (ако успеју да је испровоцирају за конфликт).
Специјалне службе и министарство одбране јавно врше притисак на просветне раднике у Запорожју, које су оптужили да у друштвеним мрежама „лајкују“ проруска саопштења. Изненадно занимање СБУ за проруске активисте у Кијеву, који су се две и по године осећали релативно сигурно, а током последњег месеца неки су били приморани да емигрирају, све то су карике истог ланца.
У светлу припрема за рат и увођења ограничења, режимске специјалне службе припремају се да спроведу чистку нелојалних политичких посленика, новинара и друштвених активиста.
СБУ ће вероватно морати одмах „да искључи из оптицаја“ велики број људи који чак ни по важећим украјинским законима нису учинили никакав прекршај. Они су само јавно критиковали режим, при том, такви људи као што је Татјана Монтјан чак не са проруских, него потпуно америчких позиција.
Такве људе није могуће званично оптужити и изрећи им меру ограничења на суду. Они су сувише познати да би њихов нестанак прошао непримећено. За све њих нема довољно места у тајним затворима СБУ, а није могуће ни држати их у концентрационим логорима, чак не зато што такви логори нису изграђени, него због немогућности да се у савременим условима сачува тајна о оснивању концентрационих логора. Према томе, сви они треба да ишчезну заувек и без трага.
То даје повода за размишљање да ће украјинске специјалне службе, које су и раније блиско сарађивале са разним бандитским нацистичким групацијама од којих је најпознатији, али не и једини међу њима био Десни сектор, ангажовати „ескадроне смрти“ за чистку Кијева и других великих градова од опозиционих активиста. Једноставно – људе ће убијати.
При том, ако се неке чињенице и открију, власти Кијева само ће саопштити да је то својевољно деловање нациста које не могу да контролишу.
Кијевски режим је дошао до коначног финансијско-економског краха. Почетком грејне сезоне износ станарине премашиће просечну плату коју мало ко добија. Незапосленост се такође и даље повећава. Сем тога, нема никакве наде, не само да ће се ситуација брзо променити набоље, него ни да ће се привремено стабилизовати. Економија Украјине налази се у таквом стању да чак и оптимисти већ ове јесени очекују њен коначни крах.
У таквим околностима режим ће ратовати независно од тога да ли ће Порошенко сачувати председничку фотељу или ће бити свргнут. Режим ће обавезно почети чистку оних који се „не слажу“. Он нема другог избора.
Украјински политичари греше само у три ствари.
Прво, у случају борбених дејстава Запад неће пружити Украјини реалну подршку. Чак ће се и Вашингтон, у најбољем случају за Кијев, ограничити изражавањем забринутости и позивима на мир. Неће бити конкретних поступака, ни појачања санкција против Русије, нити пружања макар финансијске помоћи Кијеву.
Друго, са вероватноћом од 99% Русија опет неће ући у рат. Мораће да се ратује са ДНР/ЛНР које могу да добију појачање од становништва региона који се ослобађају, односно, рат ће и даље бити грађански.
Треће, нацисти могу да помогну да се започне нови рат на Донбасу, могу да организују десетак провокација на граници са Кримом, могу да изведу чишћење антифашиста и могу да помогну у свргавању Порошенка. Али, биће немогуће контролисати их, а други пут они неће дати власт „достојним људима“. „Чистиће“ олигархе, са ништа мање задовољства него антифашисте.
Дакле, Украјина се налази не само на ивици неизбежног обнављања грађанског рата на Донбасу, него и на ивици неизбежног распада и ширења грађанског конфликта на читаву територију земље.
Ката