Пише Јуриј Зајнашев
fakti.rs
„Пекинг неће трпети да Јапан за њега постане мање рањив“, коментаришу стручњаци рекордне војне расходе које планира Јапан. Конфронтација Токија и Пекинга се појачава, и главни приоритет Јапана је стварање ефикасног система ПРО који је способан да се супротстави ударним потенцијалима Кине.
Колико ће далеко отићи милитаризација Јапана?
Влада Јапана ће за наредну финансијску годину представити највећи војни буџет у историји земље. Како су у петак јавили телевизија NHK и поједини јапански листови, он предвиђа, између осталог, трошкове на појачавање заштите од балистичких ракета Северне Кореје и изградњу подморница за супротстављање Кинезима око спорних архипелага.
Према тим подацима, одбрамбени трошкови ће бити за 2,3% већи него претходне године и достићи ће 5,17 билиона јена (51,7 милијарди долара). Финансијска година у Јапану почиње у априлу.
Конкретно, планира се модернизација 28 ЗРК Patriot (PAC-3), на шта ће бити потрошено око 105 милијарди јена (1,05 милијарди долара). Министарство одбране планира да потроши и 94,6 милијарди јена (око 946 милиона долара) на куповину шест ловаца F-35 од САД и 39,3 милијарди јена (около 393 милиона долара) на набавку четири ваздухоплова-конвертплана са VTOL и STOL могућностима Osprey, пише Swissinfo.ch
Поред тога, судећи по информацијама које су процуреле у јапанским медијима, Министарство одбране намерава да за 14,7 милијарди јена (147 милиона долара) купи зенитне ракете за лансирање са мора SM-3, које заједно производе Јапан и САД, с максималном висином лета до 1000 км, које би биле размештене на разарачима опремљеним системима ПРО Aegis.
Министарство ће тражити и 74,6 милијарди јена (746 милиона долара) за покривање трошкова на размештање гарнизона на удаљеним острвима Мијако и Осима у префектури Окинава, близу спорних острва Сенкаку. Подморница, коју намерава да произведе Јапан, по пројекту би требало да носи ракете домета 300 километара. Она би требало да до 2023 године буде размештена поред Мијакоа.
„Главну пажњу Јапанци очекивано посвећују ПРО. То је оно главно на шта ће се трошити паре. Они за сада праве ПРО у два ешелона. Даљи, морски ешелон се састоји од ракета SM-3, а ближи у насељеним местима се састоји од надземних PAC-3. Јапанци разматрају и набавку средњег система THAAD, али та одлука још није донета“, појашњава за експерт Центра за анализу стратегија и технологија Василиј Кашин.
Ваздухоплови с VTOL и STOL способностима, по Кашиновом мишљењу, биће потребни за брзо реаговање на промену ситуације око Сенкакуа.
„Они омогућавају да се на велика растојања брзо пребацују мали контингенти копнених снага. То јест, генерално се наставља пребацивање борбеног потенцијала јапанске армије на југ у зону архипелага Рјусју. Што се тиче F-35, Јапанци полажу у њих одређене наде зато што су се код Кинеза појавили стратешки бомбардери H-6A са крстарећим ракетама. Јапанци покушавају да направе систем ПВО који би им омогућио да пресрећу бомбардере и крстареће ракете приликом покушаја пробијања кроз први, острвски ланац одбране“, каже аналитичар.
По његовом мишљењу, све су то очекиване мере и везане су у првом реду за кинески фактор, а тек у другом за севернокорејски.
„То је елемент трке у наоружавању у Источној Азији, и после њега ће уследити реакција Кине, вероватно у форми повећања ударног потенцијала, како би се гарантовано пробила та линија ПРО и ПВО нанео ударац. За Кинезе је могућност наношења неприхватљиве штете Јапану један од елемената стратегије обуздавања САД. Кинези схватају да тренутно мало од онога чиме располажу може да долети до америчког континента, али зато могу да опустоше Јапан и то је један од њихових адута. Зато Пекинг неће трпети да Јапан за њега буде мање рањив“, предвиђа Кашин.
Раније је средњорочни план јачања одбрамбене способности до 2018 године предвиђао годишњи раст расхода за свега 0,8%. Расходи на одбрану расту од 2013 године, након што се садашњи премијер Шинзо Абе вратио на власт, и образлаже се ракетним тестирањима у Северној Кореји, укључујући недавно лансирање балистичке ракете домета до 1000 км, која је успела да стигне до јапанске ексклузивне економске зоне, упркос томе што Вашингтон и Токио имају средства за рано упозоравање и пресретање ракета.
У среду је британски лист Financial Times навео да Јапан планира да произведе нову балистичку ракету и размести је у архипелагу Сакисима. Тако Токио покушава да ојача своје позиције у територијалном спору око острва Сенкаку.
Војни стручњаци, који су упознати са плановима јапанских власти, истичу да би нова ракета требало да отежа противнику планирање поморске агресије. Домет деловања мобилних ракетних система износиће 300 км и у њиховом домету ће бити и Сенкаку. Осим ракетних система, Јапан је одлучио да на острвима Сенкаку постави и моћне радаре. То је била једна од првих одлука које је донела нова Министарка одбране Томоми Инада.
„То је дама конзервативних, националистичких ставова. Њен недавни неодлазак на ходочашће у храм Јасукуни и посета Џибутију нису били случајани. Токио није желео да поново изазива Пекинг и Сеул. Али, за ту даму ће се још чути“, сматра руководилац Центра за јапанске студије Института за Далеки Исток Руске академије наука Валериј Кистанов.
Инада је позната још и по томе што је недавно изјавила да Јапан за сада неће набављати нуклеарно оружје, али би у будућности ситуација могла да се промени. То је такође одмах изазвало негодовање у Кини и Јужној Кореји. Инада је оличење курса да Јапан постане, како каже Абе, нормална земља, тј. земља која има праву армију.
„Абе је успео да издејствује преименовање Агенције за одбрану у Министарство одбране. Али, саме Снаге за самоодбрану су задржале претходни назив. Зато у Јапану постоји Министарство одбране, а армије формално нема“, каже Кистанов.
„Јапан је киван на Кину, која у последњих десет година повећава свој војни буџет за по 10%, при томе у Токију тврде да оно што они виде је само врх леденог брега Сматрају да је заправо буџет много већи, јер је он код Кинеза нетранспарентан. Под тим изговором Абе већ трећу годину за редом повећава свој војни буџет“, казао је Кистанов.
Кина је почетком августа послала према архипелагу Сенкаку огромну флоту од 230 бродова за риболов у пратњи шест патролних бродова, подсетио је он.
„Управо на то је Јапан одговорио да ће разместити у том региону нове ракете које ће досезати до Сенкакуа“, појаснио је стручњак за Исток.
Томими Инада је отворена противница пацифистичких одредби Устава, подсећа Кистанов, као и Шинзо Абе, који је после повратка на власт иницирао дебате о брисању члана 9 Устава, унетог 1947 године, у коме се наводи да се Јапан одриче рата као метода решавања међународних спорова и од стварања сопствених копнених снага, флоте и ратног ваздухопловства.
„На јулским изборима Абе је добио већину у оба дома Парламента, зато је пред њим повољна перспектива. Међутим, за промену Устава је потребна двотрећинска већина у оба дома, након чега мора да буде одржан референдум. Анкете показују да је већина Јапанаца, иако незнатна, за сада против укидања члана 9. Упркос томе, врх Јапана у тишини прави класичну армију и повећава војне расходе“, каже Кистанов.
Ката