Иако је државни врх Србије најавио да се неће мешати у унутрашња питања Републике Српске и БиХ, све су гласнија залагања међународних званичника да Александар Вучић одврати Милорада Додика од референдума о Дану РС.
Дорис Пак, доскорашња посланица Демохришћанске партије Немачке у Европском парламенту, сматра да би изјашњавање заказано за 25. септембар било кршење Дејтонског споразума и да би погоршало односе у региону. Управо то би, према њеном мишљењу, премијер Србије требало да предочи „свом пријатељу” – председнику РС. Исти апел Вучићу, уз идентичне аргументе, изнео је и известилац ЕП за БиХ Кристијан Дан Преда, указујући да „Србија има значајну улогу у стабилизацији БиХ”.
„Молим премијера Србије да интервенише и убеди свог пријатеља (Додика) да референдум није добра ствар”, рекао је Преда за „Данас”.
Да ли ће Вучић, као председник владе државе која је један од гаранта „Дејтона”, у наредних месец дана ипак попустити под овим порукама европских партнера и убедити Додика да одустане од изјашњавања о 9. јануару као Дану РС – поготово када се зна да је српски премијер већ имао више него успешну посредничку улогу да Република Српска прихвати Споразум о стабилизацији и придруживању за Босну и Херцеговину? Половином јула организовао је заједнички састанак председника РС и немачког министра пољопривреде Кристијана Шмита на коме се разговарало како да се надокнаде губици које ће Босна и Херцеговина имати због потписивања ССП. Додик је после тог састанка захвалио Вучићу и рекао да ће у име РС да потписати Споразум о стабилизацији и придруживању.
Владимир Трапара из Института за међународну политику и привреду сматра да овог пута Вучић ипак неће неће морати да убеђује Додика да промени став према референдуму 25. септембра. Како објашњава овај политиколог, тема предстојећег референдума није толико значајна сама по себи и више је симболичног карактера. С друге стране, намере да се изјашњавање спречи, додаје он, потиче од оних који у томе виде најаву неког будућег рефрендума и „не желе да РС одлучује о таквим питањима”.
Слично размишља и Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, који износи став да западни притисци на Београд и Бањалуку имају два циља.
„С једне стране, тестира се кредибилитет руководства РС да истраје у заустављању двадесетогодишњег урушавања њених надлежности. Уколико Бањалука поново попусти, тај процес ће се само наставити и интензивирати.
С друге стране, уколико сагледамо и притиске из Загреба и Приштине, који су јасно координирани из центара ван региона, уочљиво је тестирање Владе Србије на почетку њеног мандата, и то у два правца: колико је спремна да истрпи провокације и притисне актере на које реално има утицаја, укључујући и руководство РС”, напомиње Митић.
Ни сама Дорис Пак, према сопственим тврдњама, не верује да ће Вучић због питања референдума ризиковати да поремети своје односе са Додиком. Вероватно је имала на уму изјаву премијера Србије, који је прошлог петка казао да представници Београда „нису овлашћени, нити могу да преносе било каква мишљења о ономе што се дешава на територији других држава”. Можда њен оптимизам не би спласнуо да се повела за прекјучерашњом изјавом председника Томислава Николића да се Србија неће мешати у референдум који је у рукама РС и њених грађана, али уз поруку Српској да води рачуна и о „ширем контексту”, то јест „расположењу држава које одлучују о нашој судбини”.
Но ипак, ако се гледа на тај „шири контекст”, Вучић је пре нешто више од годину дана замолио Додика да одустане од намере да спроведе референдум о Суду и Тужилаштву БиХ.
Упркос оваквом искуству, Трапара напомиње да је прошле године посреди било ипак значајније референдумско питање које се тицало тога да ли ће РС имати правосуђе.
„Сада је реч о превасходно симболичком изјашњавању око једног датума и мислим да ће предстојећи референдум проћи, а да ако ЕУ покуша да убеди Београд да одврати Додика, неће у томе успети”, закључује Трапара.
„У супротном, ако би Београд „искористио сопствени ауторитет да додатно ослаби Бањалуку, направио би себи медвеђу услугу, јер би у будућности захтеви били још тежи”, сматра Митић.
И сам Додик је јуче изјавио да ће референдум бити одржан како је планирано, изразивши уверење да „међународни фактор или Уставни суд БиХ у овом случају неће подлећи политичким притисцима”. Тиме је лидер РС реаговао на најаву бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да ће пред Уставним судом БиХ поднети захтев за решавање спора између Сарајева и Бањалуке и тражити привремену меру замрзавања одржавања референдума. Највиша правосудна инстанца је иначе прошле године оценила изјашњавање о Дану РС неуставним.
С друге стране, хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић сматра да ни та одлука Уставног суда не умањује могућност да се РС изјашњава о свим питањима од интереса за њу. Трапара тај став објашњава тиме да Хрвати не виде у евентуалном изгласавању 9. јануара за Дан РС угрожавање својих интереса.
„Штавише, интереси босанских Хрвата донекле се поклапају с интересима РС. Стога би их Бањалука вероватно подржала да добију свој ентитет”, закључује Трапара.
Такође, Драган Човић је, према мишљењу Александра Митића, свестан да се у овом случају ради о „још једном претеривању Сарајева”, јер је „за бошњачке лидере свако супротстављање урушавању РС акт сецесије, а такво њихово понашање се више од двадесет година охрабрује и подржава у Вашингтону, Бриселу, Берлину и Анкари”.