Дејтон за Украјину – крах „нормандског формата“?

Украјини се спрема „босански сценарио“ федерализације, сматрају у Кијеву након што је Кијев почео да се позиционира у преговорима у оквиру „Нормандијске четворке“. Директор фонда „Украјинска политика“ Кост Бондаренко изразио је став да су Европљани показали како су уморни од преговора са Порошенком и како су спремни све да реше без њега, пише руско издање «Свободная пресса».

 

порох1

 

Чињеница да је одмах након неуспелог покушаја диверзије на Криму председник Русије Владимир Путин изјавио да је крај преговорима у „Нормандијском формату“.само потврђује да ће споразум бити и без Кијева. Том приликом Бондаренко не искључује могућност ни радикалних акција све до босанског сценарија.

 

„Порошенков тим молио је да се уведе мировни контигент или полицијска мисија у Донбас. Тако да ако радикали подигну главе како би осујетили спровођење споразума за регулисање кризе. У том случају овакве снаге би могле бити распоређене на целој територији Украјине. Ко ће то учинити ако власт Украјине није у стању да се избори“- рекао је политичар.

 

 

Није познато да ли ће доћи до тога али је чињеница да су представници украјинских власти схватили да је стрпљењу западних партнера дошао крај. Није случајно Порошенко током свог говора поводом 25 година независности Украјине рекао да је највећи гарант безбедности Украјине украјинска војска а не међународни споразуми. Не тако давно украјински политичари су били убеђени да се неће повући из преговарачког процеса, међутим како тврде инсајдери они сад у то нису сасвим уверени.

 

Члан научног савета Савета безбедности Руске Федерације Андреј Манојло сматра да је Дејтонски сценарио за Украјину сасвим вероватан.

 

„Европи тренутно није до Украјине. Европски политичари су уморни од зезања са лудим украјинским руководством. Тамо сматрају да је неопходно деловати брзо и рационално. Време је да се према Украјини односе како и заслужује. То јест признати да Украјина није никаква држава него само територија која је изгубила све елементе државности. Решавање украјинског питања неопходно је брзим темпом за које кијевско руководство није спремно“.

 

 

„Решавање украјинске кризе по принципу Дејтона у ствари је веома вероватно. Међутим не мислим да ће овде бити речи о федерализацији. Федерализација се предлаже оним државама које су у кризи али које имају одређени степен поштовања у свету. То није случај са Украјином. У односу на њу Европљани су спремни да примене чисто утилитарне акције“.

 

Ако дође до Дејтонског сценарија у Украјини европљани ће вероватно земљу разделити по секторима као што је био случај са послератном Немачком. У сваком сектору ће ред одржавати земља или неколико земаља. А затим ће они размишљати о томе какав систем изградити.

 

Заменик директора Центра земаља ЗНД, института Европе РАН и доктор политичких наука Алексеј Гусејев сматра да су се Европљани више уморили од регулисања украјинске кризе и да неће развијати никакав сценарио за „независну“.

 

„Нико неће уводити мировне снаге у Украјину због тога што савремена Европа није самостална него главну улогу игра потпредседник САД Џозеф Бајден. Чланови нормандске чертворке Меркел, Оланд и Порошенко неће се мешати САД-у у спровођењу политике“.

 

Иако је време ове администрације при крају 8 новембра ће бити избори а у јануару 2017 године и инаугурација новог председника САД. Због тога ће много зависити од тога ко ће доћи на чело САД. У случају да дође Трамп биће један сценарио у случају да дође Клинтонова други. У сваком случају Бајден неће остати на том месту ни при једном сценарију и биће постављен други човек који ће бити задужен за Украјину.