Подгоричка локална управа је одлучила да, упркос противљењу Куча, Бјелопавлића, Ровчана и Пипера, у центру Подгорице обнови споменик војводи Мирку Петровићу, оцу краља Николе I Петровића.
Као одговор, Кучи су прошле недеље у спомен-комплексу на видиковцу Орљево подигли 4,5 метра висок споменик-мраморни обелиск жртвама страшног покоља и крваве одмазде коју је јула 1856 године над овим племеном извела црногорска војска под командом Мирка Петровића.
На споменику, испод великог крста, су уклесане речи Марка Миљанова: „Не удри брата Србина, Црногорче“.
До данас трају расправе око тога због чега је црногорска војска два пута, 1855 и 1856 године убијала чланове овог пркосног и непокорног племена. Неки сматрају да је одмазда уследила јер су Кучи одбили да плаћају порез Цетињу, односно беспоговорно се покоравају вољи невољеног краља. Историчари, чак и они најприврженији династији Петровић, признају да је његов брат Мирко пренаглио у Кучима, али се још споре око броја жртава.
Марко Миљанов, савременик тих догађаја и перјаник књаза Данила, је пред смрт рекао да су у том покољу убијена 243 Куча, претежно старци и нејака мушка деца, а по имену је набројао и поклану децу у колевкама.
„Коруна Радоњина с Косора је носила дијете у колијевку, а Црногорац, трчећи за њом рече јој: ‘Стан, жено! што ти је то на плећи те носиш?’ Коруна рече: ‘Дијете, и то некрштено, ево га тебе на Бога и светог Јована, ти да га крстиш’. Он јој рече: ‘Крстит ћу га, но чека’. Коруна причека. Црногорац кад дође, закла јој дијете и понесе главу“, записао је даље Марко Миљанов.
О пустоши коју је у Кучима том приликом направила црногорска војска, претежно из Катунске, Љешанске и Ријечке нахије, о опљачканим и спаљеним кућама и црквама, о заплењеној стоци и осталом, да се и не говори.
„Поздрављам те драги Господару. Богу фала и Петру светоме, кренух јутрос у зору бијелу и разредих твоје соколове; што смо кћели, то смо учињели и 50 главах откинули“, написао је војвода Мирко тог крвавог јутра из Куча брату-господару и у десетерцу га обавестио о „јунаштву“ које чини.
Покољ је трајао два дана.
«Није нам, наравно, стало да се послије 160 година било коме светимо и пркосимо, али нас нико не може присилити да заборавимо, нити можемо дозволити да нас неко вријеђа и дира у наше ране подижући споменик нашем злотвору и крвнику на прагу наше куће, на прагу Куча, које је тако ојадио. Подизање споменика доказаном зликовцу доживљавамо као још једну провокацију према обесправљеном и пониженом српском народу у Црној Гори. Ми Кучи немамо право да заборавимо и опростимо овај злочин, али исто тако немамо право ни да кривицу преносимо на нове генерације наше браће. Циљ овог споменика је да во вјек и вјекова подсјећа и казује нараштајима да памте шта се тог страшног љета 1856 године десило у Кучима, јер је то гаранција да се нешто тако никад не понови», каже др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета.
Ката