Након прошлог круга гласања Јеремић се нашао на другом месту, иза Португалца Антонија Гутереша, и тако ушао у ред озбиљних фаворита, пише немачки лист „Дојче веле“. Практично нико није очекивао да ће Вук Јеремић стићи овако далеко у гласању за новог генералног секретара Уједињених нација.
Као бивши министар спољних послова Србије није стекао баш пуно симпатија у, како се то колоквијално у Србији каже, „западним центрима моћи“ – пре свега због своје прилично оштре дипломатске борбе против независности Косова. Додатна отежавајућа околност за његов избор је и наводна подршка Русије. Читав избор се сада види као дипломатско надмудривање Русије и Америке.
Шансе и препреке
Чини ми се да шансе Вука Јеремића нису мале, оцењује за ДЊ новинарка Љиљана Смајловић.
„Јеремић је једини од оних који су остали у ужем кругу из Источне Европе, и надам се да ће Кина и Русија наставити да подржавају тај принцип такозваног регионалног реда за ту функцију.“
Проблем за Вука Јеремића је жеља појединих утицајних земаља да се на том положају овог пута нађе жена, а те услове из Источне Европе испуњава једино кандидат Бугарске Ирина Бокова.
Љиљана Смајловић међутим напомиње да то можда јесте нечија жеља, али да то није никакво правило.
„Колико сам ја разумела ипак постоји неки дипломатски договор да то не буде нико из земаља НАТО, а Бугарска је чланица НАТО. Тешко је, дакле, очекивати да ће Кина и Русија одустати од тог принципа регионале ротације, а уколико би и одустале, нешто би морало да им се понуди заузврат.
С друге стране, уколико би Америка инсистирала на женском кандидату, ја мислим да би они пре подржали кандидата Аргентине Сузан Малкора. Што се њене позиције тиче, ту ће бити занимљиво како ће се поставити Велика Британија, јер се Сузан Малкора замерила Британији изјавом да Фолкландска острва припадају Аргентини“, оцењује Љиљана Смајловић.
Непознате одлуке великих сила
„Чињеница да је Вук Јеремић стигао до овог круга гласања велико је признање његовом дипломатском раду, укључујући ту и председавање Генералној скупштини УН“, истиче за ДВ спољнополитички коментатор Бошко Јакшић.
„Ако се ипак има на уму да постоји јасно изражена жеља да кандидат буде из Источне Европе, а и да буде жена, моје мишљење је да ово представља максимум за Вука Јеремића. Ипак, чињеница да је он овако далеко догурао могла би значити да је он, да тако кажемо, изгладио односе са западним земљама, а онда би му врата у великој мери била отворена.“
Као неко ко је активно лобирао против независности Косова, што је иначе за јавност у Србији био и његов посао као српског министра спољних послова, Вук Јеремић је у трку за генералног секретара УН кренуо са великим отпором САД. Може ли то на крају избора у УН бити и непремостива препрека за Вука Јеремића?
Љиљана Смајловић напомиње да је Вук Јеремић током протекле три године доста тога учинио да поправи односе са америчком страном:
„Било је ту контаката са америчким званичницима, форума са Дејвидом Петреусом, и других сигнала. Ми ипак знамо да се те ствари и односи тешко мењају, јер и даље имамо америчку амбасадорку у УН Саманту Пауер, Стејт дипартмент у коме је и даље велики утицај Хилари Клинтон, тако да претпостављам да је Вук Јеремић у протеклом периоду радио иза кулиса да убеди Американце да не би требало да брину због његовог избора.“
Кога подржава Русија?
Јавност у Србији била је прилично изненађења сазнањем да Русија заправо подржава бугарског кандидата Ирину Бокову, а не Србију и Вука Јеремића. То је било изненађење и због чињеница да је Русија својевремено Бугарску оптужила за пропаст гасовода Јужни ток.
Пропаст руско-српског пријатељства или димна завеса? Бошко Јакшић сматра да се све то може посматрати као медијска спекулација:
„Врло је могуће да неко пусти такву једну гласину, јер бити отворено за Вука Јеремића на неки начин значи његову дискредитацију. Ако Москва жели Јеремића на том месту, а ја мислим да жели, онда неће отворено да стане иза њега, и на тај начин себи оставља простор за друге дипломатске маневре. Све политичке, медијске и дипломатске игре су ту на неки начин присутне.“
Протести у региону
Између два круга гласања појавили су се и протестни гласови из региона против кандидатуре Вука Јеремића. Приштина најављује протестна окупљања, јер албанска политика на Косову сматра како је Јеремић „антиалбански политичар“, и да би његов избор значио блокаду пријема Косова у УН наредних десет година. Протестно писмо УН упутиле су и „Мајке енклаве Сребреница и Жепа“, у коме између осталог стоји „како би се његовим избором Србија амнестирала од одговорности за злочине“.
Бошко Јакшић примећује да је јасно зашто су упућени ови протести, „али да би било немогуће наћи било кога из региона ко не би био оспораван по овом или оном основу.
У сваком случају, не мислим да ће то бити нека препрека за његов избор, јер они који одлучују и имају пресудну реч знају какво је било његово деловање“.
Љиљана Смајловић каже „да је на неки начин изненађена да та врста протеста до сада није била много енергичнија, али да би они то могли постати након данашњег гласања уколико Вук Јеремић прође даље“.