Атентат на Владимира Иљича Лењина, извршила је Фани Каплан рођена у јеврејској породици на подручју Руског Царства.
На данашњи дан 30 августа 1918,Лењин је држао говор у московској фабрици „Срп и чекић“. Након завршетка говора када је изашао из зграде и упутио се према аутомобилу, Фани Каплан је у њега испалила три метка. Два су га погодила (у руку и у врат). Према сопственој жељи превезен је у Кремљ, јер се наводно бојао могућих других атентатора.
Међутим у Кремљу, изван болнице није могао бити адекватно збринут, тако да је један метак остао у његовом врату. Тек након четири године га је извадио један немачки хирург. Врло брзо након вађења метка, Лењин је доживео мождани удар. Први мождани удар му је готово паралисао десну страну лица а следећа два су га претворила у готово потпуног инвалида. Умро је пет и по година након атентата.
Атентаторка Фани Каплан је припадала социјалистичким револуционарима (тзв. Есерима ). Есери су се залагали да у револуционарној Русији врховну власт добије демократски изабрана Уставотворна скупштина. Након што на изборима за ту скупштину бољшевици нису у њој успели да добију већину, једноставно су је укинули. То је заправо био почетак бољшевичке диктатуре у Русији.
Такође, Есери се нису слагали са Брест-Литовским миром , чијим су потписиваљем бољшевици де фацто предали рат Немцима и Аустро-Угарској. Због таквих поступака бољшевика, Фани Каплан је сматрала Лењина издајицом Револуције.
До данас је остало непознато да ли је њен чин био део организоване завере или је деловала самостално.
Током истраге Фани Каплан није одала никог од својих евентуалних сарадника и тврдила је да је деловала сама. Стрељана је четири дана након атентата. Имала је само 28 година.
Бољшевици су снажно реаговали на покушај атентата. Три дана након покушаја атентата покренули су репресивну фазу револуције, такозвани Црвени терор. У следећих неколико месеци је без суђења убијено око 800 Есера и осталих који се нису слагали са политиком бољшевика.