The New York Times је објавио текст у коме је ширење лажне пропаганде назвао моћним оружјем Русије.
Као пример је навео Шведску. Наиме, у тој земљи је у току дискусија о уласку у НАТО, а друштвене мреже су преплављене изврнутим и лажним информацијама које уносе смутњу у јавност, пише лист, додајући да ни сами Швеђани нису успели да открију извор дезинформација, али наводи да бројни аналитичари и експерти обавештајних служби САД и Европе указују на Русију.
Шведски новинар и правник Андерс Линдберг тврди да је открио шему Кремља по којој он води своју кампању дезинформисања. Они постављају информације на сајтове руских државних медија, а екстремни леви и десни сајтови их преузимају и шире даље.
„Нико не може да каже откуда та саопштења стижу, али се испоставља да су то кључна питања у области доношења одлука у политици безбедности“, каже Андерс.
„За сејање сумњи и раздора у НАТО Москва не користи само тајне методе као у Шведској, већ и класичне медије као што су Sputnik и телеканал RT“, додаје лист, тврдећи да Русија покушава да подрије официјелну верзију догађаја и да изазове својеврсну политичку парализу.
При том је главна мета ЕУ у којој расте популарност деснице, а сама ЕУ ужива све мању подршку. Зато идеје о неефикасности либералне демократије и неспособности европских влада да се носе са различитим кризама лако пролазе, пише амерички лист, недвосмислено окривљујући Русију и за сам Brexit и за чињеницу да је негативан однос грађана Чешке према САД и ЕУ последица дезинформација проруских сајтова.
Ката