Борба против уласка Црне Горе у НАТО је друштвени приоритет, најбитније питање. Приоритет макар у истој мјери колики је свргавање диктатора Ђукановића, јер Мило ће кад-тад пасти, док НАТО зло када уђе у неку земљу, у њој и остаје. И та два друштвена приоритета се не смију раздвајати. Нажалост, многи људи код нас то још увијек не разумијевају, али зато воле да бистре високу политику.
Истина је да ДПС деценијама влада на подјелама, на сурфовању по таласима међунационалних и интерконфесионалних напетости. Међутим, НАТО питање није класична врста подијељености друштва која одговара ДПС-у за одржавање клептократије. Управо због тога што и многи они појединци који су подржавали ДПС из разних себичних интереса, или разлога уцијењености од стране клептократа, неће то урадити по питању НАТО интеграција, јер осјећају да сe у том случају ради о нечему много дубљем, о нечему што превазилази дневнополитичке разбибриге и краткорочне користи, о нечему што је питање рата или мира. Осјећају да улазак у НАТО доноси ризике рата на нашим просторима.
Анти-НАТО прича и одлучно противљење уласку у НАТО руши диктатора Ђукановића и ДПС. Анти-НАТО већина је једина неспорна већина слободних људи у Црној Гори. Стога је једини исправни избор уједињење свих слободних људи око анти-НАТО приче у процесу рушења диктатуре. Тим прије што је диктаторски режим уз западњаке довео Црну Гору у предворје НАТО-а, о томе се одлучује практично сјутра, тако да је свако игнорисање те теме од стране антирежимских снага не само неприродно, већ и бесмислено. Е сад, то што ће ДПС и на овим лажним изборима инсистирати на тој причи, посљедица је ширења дефетизма по том питању од стране највећег дијела опозиције, одустајања од те тематике, а опозицији су такав став савјетовали инострани центри моћи и спонзори. Кад клептократе немају опонента, онда ће поентирати и на ономе за шта немају нити минимум аргумената. И то је велики проблем у процесу истинске демократизације земље.
Но, борба тек предстоји, а биће борба непрестана.
Бошко Вукићевић, покрет „Слобода народу“