У Сарајеву данас живи више од 40.000 Арапа, а међу њима је 30 одсто оних који припадају вехабијско-селефијској идеологији какву имају терористичке организације Исламска држава и Ал каида, пише загребачки „Вечерњи лист“, издање за БиХ, позивајући се на незваничне информације.
Лист истиче да је до сада депортовано више од 30 арапских држављана, којима је забрањен улаз у БиХ због повезаности са Исламском државом и другим радикалним исламистичким групама.
Већина Арапа на мобилном телефону има пјесме Исламске државе, наводи лист.
Највише Арапа је из Кувајта, око 14.000, те Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, а највећи проблем је што нико не зна ко улази и излази из БиХ, те колики је број Арапа који су покуповали некретнине.
Извјесно је да све масовнија продаја земљишта фирмама и лицима из арапских земаља за БиХ може да представља озбиљан дугорочни проблем, а нејасно поријекло новца којим се то чини постало је предмет занимања полицијских и обавјештајних агенција у БиХ.
С обзиром на то да држављани арапских земаља немају могућност директне куповине некретнина у БиХ, ту законску препреку успјели су да ријеше тако то што то у њихово име чине фирме или адвокатске канцеларије који располажу милионима евра.
Директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић потврдио је да је у БиХ регистровано 108 фирми посредством којих Арапи купују земљиште у БиХ.
Кувајћани воде 71 фирму, 13 Либијци, 10 Сиријци, а двије држављани Катара.
– Нашли смо пуно фиктивних фирми – истакао је Ујић, појашњавајући да је 99 одсто фирми које тргују некретнинама регистровано са оснивачким капиталом од 2.000 КМ, а у међувремену су купиле земљиште или зграде у вриједности од по 600.000 или 700.000 КМ.
Према његовим ријечима, проблем је постао толико озбиљан да су се у провјере укључили и Агенција за истраге и заштиту БиХ и Обавјештајно-безбједносна агенција.
У тексту „Вечерњег листа“ пише да „шетајући Башчаршијом имате осјећај као да сте у саудијском Ријаду или у било којој заливској земљи у којој се спроводи строги шеријатски закон“, као и да готово све Арапкиње носе бурку или никаб.
Трговци и угоститељи своје радње прилагођавају Арапима тако што су цјеновници и огласи често штампани на арапском језику, ресторани на излозима наглашавају послуживање халал хране, а у кафићима, осим оних чији су власници Срби и Хрвати, више се не точи алкохол.
Готово сви паркови у Сарајеву, који су прије били омиљена мјеста заљубљених, дјеце и старијих лица, данас су постали арапска одмаралишта у којима арапске породице бораве цијели дан одмарајући се, ручају и клањају.
Познавање арапског језика у Сарајеву данас је вредније од злата и он би ускоро могао да постане службени језик у БиХ, пише лист.