На иницијативу Српске народне партије СНП и личну иницијативу њеног председника Др Ненада Поповића, једна улица на Врачару добиће име по легендарном руском архитекти Николају Краснову.
Николај Петрович Краснов је био један од најзначајнијих архитеката који је својим стваралаштвом, како у области архитектуре и урбанизма, тако и у области ентеријера и примењене уметности оставио значајан траг не само у Београду, већ и широм Србије.
Рођен је 23.октобара 1864. у Хоњатину (Москва, Русија).У таласу руских емиграната који су своју домовину напустили након Октобарске револуције 1917. године, емигрира 1919. године у Галипоље и на Малту, а затим на позив управе Савеза руских инжењера и техничара у Краљевини СХС , долази у Београд 1922. године. Краснов се врло брзо укључио у савремене токове српске архитектуре, запослио се у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, где је радио у звању контрактуалног инжењера, грађевинског инспектора и руководиоца Одсека за монументалне грађевине и споменике, испољавајући своје високо стваралачко умеће и користећи га за изградњу престонице своје нове домовине, која га је свесрдно прихватила.
Његов први рад у Министарству грађевина било је уређење Кур-салона у Бањи Ковиљачи, затим Реконструкцију Његошеве капеле на Ловћену урадио је, по жељи краља Александра Карађорђевића. Капела је срушена 1974. године да би на њеном месту био подигнут Његошев маузолеј.
На гробљу српских ратника на Зејтинлику према пројекту Николаја Краснова и архитектеАлександра Васића, гробови су обележени истоветним мермерним надгробним споменицима у форми крста.На гробљу је подигнута костурница према Васићевом пројекту из 1926, који је накнадно разрадио Краснов.
Красновљево последње дело је спомен-костурница на острву Виду у Грчкој из 1938-1939. године. Костурница је спомен на последње станиште многобројних српских војника из Првог светског рата. Њена лепота произилази из чистих, неутралних фасадних површина, обрађених без сувише декорације.
Спомен-костурница на Виду спада у најзрелија остварења српске меморијалне архитектуре у периоду између два светска рата.
Иницијативу Српске народне партије (СНП)да једна улица у Београду носи назив чувеног архитекте Николаја Красанова,скупштина града је усвојила.Одлуком скупштине града да једна врачарска улица носи назив руског царског архитекте,Београд је се одужио руском архитекти који је пројектовао нека од најлепших здања у нашем главном граду.
Нека од дела Краснова у Београду
Најзначајније објекте подигао је у српској престоници, који и данас својом архитектуром представљају најрепрезентативнији грађевински фонд настао у периоду између два светска рата.
Обнова цркве Ружице на Београдској тврђави 1924. године; две бронзане скулптуре српских ратника, које се налазе испред улаза у цркву, такође су његов рад.
Палата Министарства финансија Краљевине Југославије зидана је у периоду између 1926. и 1928. године. Зграда Министарства дозидана је спратом 1938. године, а аутор ове у београдској архитектури познате „мајсторске доградње“ био је аутор здања, Николај Краснов. Данас је у згради смештена Влада Републике Србије.
Палата Министарства шума и руда и Министарства пољопривреде и вода је најмонументалнији и просторно најобухватнији објекат који је Краснов извео на нашим просторима. Данас је у овој палати смештено Министарство иностраних послова Републике Србије.
Зграда Архива Србије у Карнегијевој улици завршена је 1928. године према пројекту Краснова.
Пројекте позоришта Мањеж, односно адаптацију некадашње Кавалеријске јашионице из 1860. године за потребе позоришта, у Улици краља Милана, Краснов је израдио 1927. године. Фасада Мањежа завршена је током 1928-1929. године. Данас Југословенско драмско позориште.
Мост краља Александра I, који је повезао десну и леву обалу Саве, односно Београд и Земун. Пројектовање пилона моста поверено је Николају Краснову, 1931. године.
Николају Краснову се приписује и ауторство репрезентативне четвороспратне стамбено-пословне зграде из 1929. године у Кнез Михаиловој улици број 9