Да ли сте некад видели православни храм где постоје крстови и иконе, свештеник са породицом али нема збора? Не због тога што су се одрекли цркве у корист модерности него просто нема. Нема више…
На путу кроз Метохију (чак и име упућује на православну веру) пролазећи кроз безброј албанских села где ни слова нема на ћирилици стигли смо у Храм Светих Апостола Петра и Павла. Коначно после стотину километара страног и непријатељског-родно место!
Мали храм а поред њега кућа у којој живи свештеник (представио се као Небојша) са супругом и троје деце. С једне стране огромна џамија, с друге канцеларија „ветерана УЧК“. Улаз у храм чува „косовска полиција“.Приликом уласка у храм гласно се чује албанска музика. Она неретко допире и из оближњег кафеа.
Овде више нема српских породица. Православна црква је највећи подсетник да их је некад било.
„Једноставно ако не бисмо били овде ова би црква била запуштена или претворена у јавни тоалет или нешто друго. Тако једноставно сведочимо да смо некада били овде“, каже свештеник
Поред црквене мисије он и његова породица принуђени су да се носе са свакодневним проблемима који су овде претворени у изазов. Најближа школа је 60 км у оба правца а за друге ствари се мора ићи у Косовску Митровицу која је 100 км у оба правца.
Више у причи свештеника за News Front Србија.