Данас је један од значајнијих датума у модерној историји. На данашњи дан пре 15 година догодио се један од највећих терористичких напада који је променио свет.
11 септембар 2001 године није постао само датум једног од најпознатијих терористичких напада када је цела планета гледала тв програм него и дан када је настао рат новог типа (где су противник и његова снага непознати и где главне жртве нису војници него цивили), где престаје да буде проблем неколико држава него се претвара у „светски рат“ у коме је све више и више учесника.
Овај рат се успешно водио све до момента док један од учесника није погоршао ситуацију својим несмотреним поступцима. Самопоуздање Буша млађег изазвало је још већег и опаснијег непријатеља него што је био онај против кога је планирао да се бори.
Од инвазије америчког председника на Ирак били су обехрабрени и руски и француски и немачки лидери. Али Буш је сматрао да ако већ има распоређену војску у Авганистану зашто не би решио још један проблем који му по наследству припада? Будући историчари ће сигурно оцењивати улазак америчке војске у Ирак где до тад није било исламиста.
Ирак је био ослобођен од Садама Хусеина али је тада посејано такво цвеће зла које они вероватно нису видели. Ретко ко је могао да замисли да ће цео свет бити проклет када се неколико официра ирачке војске придружило групи исламиста у оквиру „Ал Каиде“ спремних да прождру своју маћеху.
Пре само 15 година „Ал Каида“ је изгледала као група злокобних фанатика, међутим данас се испоставило да је била „баба из дечијих бајки“ у односу на ИСИЛ.
2001 године Ал Каида је била предмет број један свих обавештајних служби. Међутим данас она није интересантна ни пријатељима ни непријатељима.
Данас се све променило. Уместо неколицине терориста са брадама који повремено пошаљу претећу видео поруку данас имамо стотине хиљада терориста који контролишу десетине хиљада квадратних километара.
Они имају новац, оружје и нафту. И специјалне службе против њих су беспомоћне. Више стотина мањих групација им се заклело на верност. Копненом операцијом могу се потиснути али не и уништити а бомбардовање је бесмислено. И сама победа на бојном пољу не значи и добијени рат против терориста. Они не потписују капитулацију.
Ипак је био у праву Владимир Жириновски кад је после 11 септембра упозорио САД да се не играју са ратом.
извор