Пише: Џон Симпсон, новинар BBC News
http://fakti.org/
Владимир Владимирович Путин је последњих година био прилично заузет. Ево крњег списка онога што је постигао.
Он је:
1..Вратио Крим, једини део територије због које је руски народ после распада Совјетског Савеза највише жалио.
2..Довео Украјину, којој је узео Крим, малтене до нервног слома.
3..Застрашио НАТО, створивши утисак да може да упадне војно у балтичке земље.
4..Зближивши се са Турском и дао јој могућност да демонстрира независност од САД и Европе.
5..То исто урадио и са Израелом.
6..Спасао од освете гомиле Председника Сирије Башара Асада и успут спасао непроцењиве рушевине Палмире.
7..Успоставио толико добре односе са Ираном да су му дали да користи тамошњу војну базу.
8..Сада се Владимир Путин позиционирао као једини који може да донесе мир не само Сирији, већ и Израелу и Палестинцима.
9..Ах, да, још, можда, има закључен (а можда и не) некакав сумњив споразум са човеком који би могао (уколико ствари по Хилари Клинтон крену лоше) да постане следећи Председник САД.
Када би постојала Нобелова награда за политичко маневрисање, Путин би је у потпуности заслужио. Наравно, на овом списку, осим тачака 1 и 6, нема ничега толико изузетног и да је Председник Обама, који је прави добитник Нобелове награде, у последњих осам година био чвршћи и деловао енергичније, много шта са овог списка се не би ни догодило. Међутим, Путин је мајстор за конјунктуру, и у потпуности је искористио све могућности које смо му Обама и сви ми пружили.
Резултат је да је Путинов рејтинг у земљи још увек висок и он ужива подршку огромне већине становништва, упркос томе што је руска привреда прошле године доживела пад од 3,7%.
Многи Руси у четири ока признају да се плаше да кажу социолозима шта стварно мисле. Међутим, несумњиво је да је Путин веома популаран. И хајде да будемо поштени, од када је Путин на власти, БДП Русије, заснован на свакодневној куповној моћи, је порастао практично дупло, а смртност деце до пет година се смањила такође дупло. Није лоше.
Током година Путинове владавине су се у Русији догодили крајње непријатни и застрашујући догађаји, од рата у Чеченији и де факто окупације Крима и Источне Украјине, до убистава Бориса Њемцова и Александра Литвињенка. Међутим, како било да било, Владимир Путин није просто нека васкрсла воштана фигура из совјетских времена.
Ех, да је тако! Овај кремаљски лидер кога данас видимо је сналажљив, дрзак, упоран и, како би рекли представници западних власти, на запањујући начин лишен моралних принципа. А још је и пријатан у комуникацији.
Моје једино искуство разговора с Путином очи у очи било је прилично кратко. То је било 2008 године. Он је напустио председничку функцију на један мандат, како би могао касније да се врати у председничку фотељу и тамо остане на неодређено. Ухватио сам га одмах пошто је гласао. Чинило ми се да је миран и да се држи неусиљено. Да, да, казао је он, често гледа ВВС како би усавршио свој енглески и додао је нешто љубазно о мојим репортажама.
Пре пар година сам присуствовао једном од његових ТВ маратона. То су годишње прес конференције током којих он око четири сата одговара на питања новинара, углавном руских, оштроумно и из главе. Нека питања нису била баш најскромнија или су била просто банална – Какве жене му се свиђају? Колико зарађује?
Такође, подробно су га испитивали о економској и енергетској политици Русије. Било је и тешких питања (постављао их је украјински новинар) о томе који су му циљеви у Украјини.
Када су ми дали микрофон да поставим питање, дао сам му могућност да изјави да не жели нови хладни рат. Одговарао је дуго и подробно, али није рекао да не жели рат.
Његов наступ ме је запањио. Који западни лидер би могао да одговара на питања четири сата из главе и да се ни једном не збуни? Наравно, руске медије последњих година ућуткавају и то забрињава, али је прес конференција преношена у целој Русији и на најмању лаж у изјавама била би обраћена пажња у целом свету.
Пошто је Путин почињао као обичан официр-оперативац КГБ у Источној Немачкој, а затим радио као сарадник првог постсојветског градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака, где се ничим није истицао, руског Председника на Западу често сматрају сивим и нејасним. Исто тако је грешио и Троцки оцењујући Стаљина у његовим ранијим годинама. Али, Путин није креатура неких других, тамнијих личности из старе совјетске прошлости.
Да ли би неки манипулатор из КГБ при здравој памети дозволио да његов човек говори с таквом слободом у директном преносу и да се не придржава задатог сценарија?
Не. Владимир Путин је независан и за сада се његова игра, његов авантуристички план, одвија беспрекорно. Он нас је надиграо и натерао да мислимо да је Русија поново постала суперсила.
Па ипак, као и многе најбоље пропагандне кампање, све је то апсолутна лаж. Према процени ММФ, Русија ће ове године бити тек 14 привреда на свету, иза Аустралије чије становништво чини тек шестину становништва Русије. САД на своје оружане снаге троше девет пута више од Русије. На ту ставку Русија издваја годишње само 10 милијарди годишње више од Велике Британије.
Лидери Турске и Израела Реџеп Тајип Ердоган и Бењамин Нетањаху заправо не мисле да Русија може да донесе мир у њихов регион. Њима се просто свиђа да иду на нерве и иживљавају се над јадничком-друшканом Бараком Обамом.
Када би међународни односи били карташка игра, Путин би у најбољем случају имао три осмице. А лидери који седе за столом углавном кенте и боје или још јаче од тога. Међутим, управо они, гледајући у улог испред себе, размишљају да ли да одбаце карте.
Било би погрешно дизати у небеса много тога што је урадио Владимир Путин али, када би он давао часове покера, сигурно бих се уписао код њега.
Ката