Америчке обавештајне агенције организују шпијунске активности против Русије у највећем обиму од краја Хладног рата. Како пише Washington Post, то подразумева мобилизацију високо поверљивих агената ЦИА за сајбер-шпијунажу и агената Агенције за националну безбједност, сателита и других обавештајних средстава.
Према америчким званичницима, ове акције се обављају у оквиру модернизације и опоравка америчке обавештајне службе чија је ефикасност наставила да опада у исто време када је јачала Русија.
Иако је јачање шпијунаже сакривено од јавности, она је постала део сталног сукоба и ривалства између САД и Русије после две године затишја. Међутим, критичари тврде да америчке обавештајне агенције сувише споро појачавају рад на прикупљању информација у вези са Русијом и да не журе да одговоре на све провокације, а да је Путину у више наврата дозвољено да постане господар ситуације.
Буџет за активности руских обавештајних служби је вероватно много мањи од око 53 милијарди долара колико САД потроше на годишњем нивоу на шпијунажу. Али, према речима званичника, већину својих ресурса Русија усмерава према САД и има супериоран број укључених обавјештајаца.
«Неспособност САД да схвати Путинове планове и намере је највећи неуспех обавештајних служби од напада 11 септембра», рекао је председник Одбора дома за обавештајну службу Девин Нуњес.
С друге стране, бивши амерички обавештајни званичници, који су укључени у шпијунирање Русије, се не слажу са овом тврдњом. Они тврде да су Путинови обрасци понашања и мотиви јасни. Он жели да поврати позицију своје земље као глобалног конкурента САД, да дестабилизује ситуацију у западним земљама и да стално тестира стрпљење својих противника.
„Он организацијама као што је ЦИА приписује велики утицај и моћ посредовања. Очигледно преувеличава величину онога што ЦИА може да учини у свету и шта може да уради у Вашингтону. Али, пошто је он такав тип човека, жели да победи у овом рату“, прокоментарисао је бивши амбасадор у Москви Мајкл Макфол.
Ката