Меморандум би, потврђују у Министарству енергетике, требало ускоро да буде и потписан. Саставни део је временски план активности у оквиру Пројекта изградњe гасног интерконектора Бугарска–Србија.
– Министарство рударства и енергетике и „Србијагас” створили су у протеклом периоду предуслове за гасно повезивања Бугарске и Србије. То је у меморандуму дефинисано као један од шест приоритетних пројеката за ЕУ и регион – казала је Мирјана Филиповић, државни секретар Министарства рударства и енергетике.
Она очекује да ће највећи део новца за финансирање српског дела овог пројекта бити одобрен из ИПА фонда за 2017. годину.
Потпредседник Европске комисије Марош Шефчович и европски комесар за акцију за климу и енергију Мигел Ариас Кањете, похвалили су Србију за оно што је предузела и ангажовање на пројекту изградње гасовода Бугарска–Србија.
Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је добро што је састанак одржан у Будимпешти и тиме цела ствар подигнута на виши ниво од „локалног” Бугарске и Србије. Овим се шаље порука да је Европској комисији стало да се реши питање сигурног снабдевања гасом.
– С обзиром на то да би овим гасоводом требало да тече руски гас, треба сачекати и уверити се да су европски фондови заиста спремни да финансирају гасовод Бугарска–Србија, будући да они све чине да смање зависност од руског гаса – каже он.
Оправдано се страхује да ли ће до овог посла доћи и због чињенице да је пре неколико година потписан споразум о градњи гасне везе између Србије и Бугарске. Само што је Брисел тада нудио тек 10 одсто пара за градњу гасовода кроз Србију, док су Бугарима обезбедили комплетан новац. Овог пута би и Србија требало да добије 60 милиона евра.
Будући да наша држава и „Србијагас” нису имали пара да сами граде гасовод, од посла није било ништа, подсећа Вулетић.
Упитан да ли осим руског гаса овим гасоводом може да прође и неки други гас, па је ЕК зато спреман да „одреши кесу и за Србију”, Вулетић истиче, да су све друге количине гаса из Азербејџана, Туркменистана већ резервисане за гасоводе „Тап” и „Танап” у којима нема Србије, па је мало вероватно да би други гас могао да се нађе.
На констатацију да би у Бугарској требало да се сагради ново гасно чвориште „Балкан” које би се снабдевало гасом из различитих извора, Вулетић каже, да је планирано да се ту доведе и руски гас.
Бугарској ће за овај пројекат, од ког би Србија имала велике користи, бити потребне 2,2 милијарде евра да сагради чвориште које ће моћи да, поред гаса из цевовода, дистрибуира и течни природни гас (ЛНГ) из терминала у Грчкој. Гасовод до Софије дугачак је 105 километара и њиме би у Србију стизало више од 1,8 милијарди кубика гаса годишње, што је скоро близу годишње српске потрошње.
(Политика)