Русија наставља да спроводи у дело план преоријентације извозних испорука нафтних деривата са балтичких лука ка сопственим. Наиме, током прошле године је у балтичким лукама претоварено око девет милиона тона, али је ове године то сведено на пет милиона тона, саопштио је директор „Трансњефт“ Николај Токарјев и обећао да ће до 2018 године извоз преко балтичких држава РФ свести на нулу.
„Упослићемо сопствене луке јер оне већ сада имају суфицит капацитета, У складу са налогом Владе, преоријентисаћемо робне токове са лука балтичких земаља Вентспилса, Риге и осталих на наше луке Уст Луга, Приморск и Новоросијск“, рекао је Токарјев током сусрета са Председником Русије Владимиром Путином.
По његовим речима, сада је могуће превозити 32 милиона тона нафтних деривата, а део капацитета који се не користи за транспорт нафте, биће коришћен за транспорт нафтних деривата. Трансњефт планира да ове године повећа и транспорт нафте магистралним нафтоводима.
„Ове године планирамо да обезбедимо транспорт око 482 милиона тона нафте. То је за милион и по више него претходне године. Од тога у извоз иде 238 милиона тона, а на унутрашњу прераду 244 милиона тона“, каже Токарјев.
Балтичке луке су од совјетских времена биле монополисти у сфери транзита нафте и нафтних деривата у Европу. Главна је била летонска лука Вентспилс јер је ка њој у совјетско време водио цевовод. Пре распада СССР, Летонци су зарађивали око 10% буџета земље на том цевоводу. Међутим, сваке године Вентспилс све више губи руску нафту и приходе.
Русија до сада није имала потребне капацитете за претовар својих сировина, што је балтичким народима давало могућност да живе од транзита из Русије, али је Москва одлучила да то промени због сталних политичких сукоба. Тако да се угаљ такође сели у руске терминале у Ростерминалугољ и луку Висоцк, а луке балтичких држава ће напустити и минерално ђубриво. Извоз ђубрива из Русије расте и до сада је претовар ђубрива у балтичком басену био у порасту.
„Русија је раније у лукама балтичких држава претоваривала готово све врсте терета, од нафте, нафтних деривата, и угља до контејнера и аутомобила. Сада су токове сировина преузеле руске луке, а токови контејнера и аутомобила су се ионако нагло смањили“, каже главни уредник Информативно-аналитичке агенције „ПортЊуз“ Виталиј Чернов.
„Један део токова руског терета ће, вероватно, увек пролазити кроз луке балтичких држава. Такође, тамо постоје терминали повезани са руским инвеститорима. Али, они ће генерално постати незнатни и Русија ће у случају било каквих потешкоћа моћи лако да се потпуно и заувек одрекне услуга лука у балтичким државама“, каже он.
Губитак руских робних токова је озбиљан ударац за луке балтичких држава.
„Изражено у новцу, губици износе десетине милиона долара годишње“, процењује Чернов.
Сада се ти милиони постепено преливају у Русију и јасно је да је борба балтичких лука за руску робу изгубљена. Коначна победа Уст Луге и других руских лука је само питање времена, при чему балтички бизнисмени за то могу да криве само сопствене политичаре.
Тренутно луке у балтичким државама покушавају да хитно пронађу замену и већ активно преговарају са Кином, надајући се укључивању у кинески пројекат „Нови пут свиле“. Међутим, Русија такође жели да добије кинеску робу намењену Западу, тим пре што је развој северног правца „Новог пута свиле“ кроз луке Финског залива и Балтичког мора подразумева минималан број земаља-транзитера.
У светлу одличних односа Русије и Кине, балтичким државама се не смеши берићетна будућност.
Ката