Пише: Ирина Алкснис
fakti.rs
Пре неколико година код нас се десио већ помало заборављени мини-скандал. Тада су постали познати планови о формирању огромне светлосне инсталације „Око Саурона“ на једној од кула московског Ситија у оквиру некакве рекламне кампање.
Јавно мњење се разделило.
Део јавности ватрено је подржао идеју у свој њеној симболичној вишезначности, а други се исто толико категорично побунио. Аргументи против сводили су се на два основна доказа – езотерију и имиџ.
Према првом нипошто не треба преузимати на себе, чак ни у шали, оличење зла зато што то лоше делује на неке осетљиве материје нашег света. Ако о томе може и да се полемише, онда је други аргумент – имиџ – био апсолутно рационалан, предметан и заиста значајан. Он се своди на чињеницу да би непријатељи и противници Русије за своју пропагандистичку кампању против нас добили изразиту и дословну илустрацију тезе „Русија је – земља таме и зла“.
Као што је познато, тада се та ствар завршила ничим, без резултата.
Одустало се од планова за рекламну инсталацију „под притиском јавности“. Међутим, сада, враћање на тадашње полемике доводи до закључка који обесхрабрује. Без забуне и мирно, око би могло да се постави над Москвом.
Током протеклих година, западна антируска кампања није достигла само огромне размере, него се и претворила у исход непојмљив здравом разуму. Да бисмо га боље описали, требало би да познатој пословици о инату „Терати мак на конац“ придодамо и „терати до Божије куће“ и можда још „до ванземаљаца“. При том, баш то није еуфемизам, пошто западни таблоиди дословце пишу о војној и другој помоћи ванземаљског разума Русији и лично њеном Председнику.
Ево само неке од оптужби које су у последње време упућене Русији/ФСБ/Путину.
Америчка тркачица и ирска пливачица оптужују нас због својих неуспеха на Олимпијади. „Руске хакере“ окривљују због неколико последњих чувених напада – од Демократске партије САД до Светске анти-допинг агенције. Руку Кремља осумњичили су и за недавну експлозију на старту чеда Илона Маска – Falcon 9.
А као шлаг на торти у овом моменту може се навести сумња да је Русија отровала Хилари Клинтон што је изазвало њене проблеме са здрављем, који су се ових дана јавно испољили. Сем тога, то није објавила жућкаста новиница већ The Washington Post.
Оно што се дешава очигледно одише безумљем, али то није разлог за уклањање од тих догађања без покушаја да их схватимо.
Кључ разумевања крије се у простом расуђивању да је Русија за западни свет у овом тренутку заиста оваплоћење зла. То није чак ни измишљотина тамошњег естаблишмента, то је медицинска чињеница.
Свет се све видљивије подрива. Све више је симптома наступајућег обрушавања, а игнорисати их – постаје све горе, чак и за најмањег човека који живи свој тихи просечно-статистички живот.
То је био добар и успешан свет за тај исти Запад. Међутим, више од пола века мирног, ситог и просперитетног живота, уз то под заставом објективно најхуманијих идеала у историји човечанства, скупо се плаћа.
А сад, пред нашим очима, тај свет се распада и нестаје.
Узроци онога што се дешава апсолутно су објективни и последица су проблема и недостатака који су постојали чак и у том реално необичном систему.
За људски разум је нормално да се брани од непријатне или страшне истине, да тражи кривце негде на другом месту, тим пре, кад се ради о краху дивног света у коме он живи и који воли. То је посебно нормално кад се пред твојим очима налази кљун који фокусира своје напоре на рушење тог твог света.
Не треба гајити илузије – Русија се управо тиме бави.
Ми рушимо свет који је током последњих деценија изградио Запад и то чинимо зато што нам он, поред осталог, не изгледа тако чудесно, срећно и праведно.
Тачније, ми помажемо процесима који се објективно одвијају, али пошто се Русија нашла на предњем делу те борбе, управо она је и постала њено лице. За западни свет – лице непријатеља.
Невероватни успеси Русије настају не само на основу компетентних поступака руководства земље, него су и резултат тих истих објективних процеса распадања који реално иду у прилог Кремљу.
Као последица тога, проблеми са здрављем кандидата за Председника и неуспеси у космонаутици не објашњавају се геронтолошким променама и прекомерним нивоом кресања државних буџета и берзанским „пренадуваним мехурима“, него тиме да противнику помажу нечастиви или рептилоиди.
Али, лик невине овчице којој неосновано приписују све грехове, такође не одговара Русији.
Крим, контрасанкције, Сирија, алтернативне финансијске и политичке структуре и инструменти, то је дело наших руку и све то заиста убрзава расклимавање светског система. Плус рад „бораца невидљивог фронта“.
Кремљ, као што и треба, одбацује све изнете оптужбе за хакерске нападе који резултирају заглушујућим медијским скандалима. Али, обичним грађанима прија да гаје наду која прелази у уверење да је то дело руку наших „специјалаца“.
Око Саурона уистину није било најсрећнија слика за Русију. Ипак, постоји сумња да ће потомци у далекој будућности разматрајући улогу Русије у садашњем историјском периоду за њу наћи пријатнију симбол-асоцијацију.
Да јој не би припала – мизерикордија.
Ката