22. септембра објављена је најава за филм „Косово-Одузете светиње“ посвећен тешкој ситуацији у вези са православним храмовима на Косову и Метохији.Аутори филма, уредница српског издања агенције News Front-а Оксана Сазонова и и слободни новинар, држављанин Украјине Сергеј Белоус- суочили су се са огромним тешкоћама приликом снимања. Они су током прошле недеље ухапшени на Косову због наводног нелегалног преласка границе. Њима је претио затвор до једне године и новчана казна од 2500 евра. Захваљујући подршци колега и МИП-а Руске Федерације они су већ наредни дан пуштени на слободу. РТ је 16. септембра разговарала са новинарима о околностима овог скандала. Осим тога аутори филма су нам показали јединствене видеозаписе разарања након антисрпских погрома на Косову 2004. године.
РТ: Где и када сте прешли косовску границу?
Сергеј Белоус: Ми смо на Косово ушли легално 6. септембра из града Рашка преко прелаза Јариње са аутомобилом нашег пријатеља. С обзиром да граница овде није херметичка прећи околним путевима није посебно тешко. На прелазу документа не контролишу граничари него представници међународног мировног континента, који и не проверава свакога како се не би стварале километарске колоне. Нама том приликом нису ни тражили пасоше само су проверили документа у возача. Зауставили смо се у српском делу Косовске Митровице одакле смо путовали у јужне делове Косова и Метохије. Током недеље прешли смо у градић Штрпце одакле смо ишли у Призрен где се налази позната Богословија Ћирила и Методија као и неколико древних православних храмова који су страдали током погрома на Косову и Метохији 2004. године.
РТ: Кажите како сте ухапшени?
Оксана Сазонова: Ухапшени смо у српском делу града Ораховац у главној улици између 6 и 7 сати поподне. Ми смо пре тога били у гостима код пријатеља и кад смо износили ствари како би их унели у аутомобил човека који нас је возио и српског политичара из Штрпца Звонка Михајловића нама су пришли косовски полицајци. Обратили су нам се на енглеском језику са захтевом да им покажемо документа. Њих је било шест и од тога су четворица била у униформама а двојица, рачунајући и командира у цивилу.
СБ:Очигледно је да је неко од суседа, а у српском делу Ораховца живе и Албанци позвао полицију и саопштио да се на улици налазе странци, руски новинари. Више је него јасно да су дошли на позив. Хапшење није било ничим испровоцирано нити смо на било који начин прекршили закон. Нас су одвели у полицијску станицу где су нам одузели све ствари, лаптопове и видео опрему. Након детаљног прегледа констатовали су да немамо ни косовску визу ни улазни печат. Нису нам дозволили да контактирамо ни редакцију News Front-а ни конзулат ни амбасаду Руске Федерације. После скоро три сата заједно са Звонком Михајловићем који је такође изазвао сумњу полиције, одвезли су нас у Приштину. Тамо је он пуштен одмах након саслушања а нас су одвезли 30 км од Приштине у центар за привремени боравак странаца, неку врсту затвора. Тамо су нас раздвојили, запленили сатове, ципеле и опет нам нису дозволили да било кога контактирамо. Али већ наредног јутра њихов однос се на чудан начин променио према нама. Разговарали су љубазно а дозволили су нам и телефонске позиве, променили „нелегални прелазак границе“ у „нелегални боравак на Косову“. Истина ја сам дипломирани стручњак за Косово, својевремено сам писао и магистарски рад на ову тему, и неколико пута сам боравио тамо. Због тога су ме окривили као вишеструког преступника и рекла да нас не могу пустити без новчане казне од 200 евра како би бар нешто узели од нас.
РТ: И чиме објашњавате срећан исход у вашој судбини?
О.С: Након нашег хапшења Звонко Михајловић и пријатељи код којих смо требали да останемо алармирали су јавност. Они су пустили талас информација које су стигле и до директора News Front-а Константина Книрика, амбасаде РФ у Београду а одатле и до руског МИП-а.
С.Б: У решавање проблема укључила се и канцеларија Русије на Косову и Метохији која представља филијалу руске амбасаде у Србији. Она је искористила свој утицај на мисију ЕУ на Косову, ЕУЛЕКС и УНМИК, а. Москва је искористила свој утицај на ове организације и полиција је проценила да је боље да се предмет не шаље на суд. Захваљујући чврстом ставу руског МИП-а и активном коришћењу међународног фактора ситуација се смирила.
РТ: Да ли су вам све ствари вратили и сачували?
О.С: Део снимака са камере су избрисали али захваљујући томе што сам сачувала копије фајлова на лап топу све је сачувано. Полицајци су нам одузели сву опрему а ствари су нам вратили тек 16 септембра увече кад су нам дали потврду о плаћеној казни. Они су покушавали да дођу до фајлова у мом лап топу али нису успели.
РТ: О чему говори филм који сте снимали?
О.С: Радни назив филма је „Косово-одузете светиње“ У четвртак је изашао његов трилер. Дужина трајања-45 минута. Тема- ситуација са православним светињама у крају. У филм смо укључили и снимке које смо добили од српских свештеника о погромима из 2004 године кад је било уништено око 20 православних цркава и кад је запаљено око 100 српских кућа. На тим снимцима се види како НАТО војници из мисије KFOR само стоје по страни и прате ситуацију, и уопште се не супротстављају нападачима. Друга линија филма тиче се српског културног наслеђа на Косову: архитектуре, имена, занатства и свега што подсећа да је то српска земља. Трећа линија тиче се заједничког живота Срба са већинским албанским становништвом.
РТ: И како се слажу?
О.С: Они су сад научили да живе у миру. У српским селима има албанских кућа и обрнуто. Али врло мало међусобно комуницирају и то само у случају кад је крајње неопходно. И при том сви су сачували свој идентитет: језик, културу, обичаје и начин живота. До чињенице да православни свештеник који живи са породицом у цркви, у насељу где није остало Срба, вози своју децу у српску школу готово 100 километара.
„Кристална ноћ“ Косово.
Након што је 15. марта 2004. године увече под непознатим околностима убијен тинејџер у српском насељу Чаглавица, Срби су у знак протеста организовали митинг и блокирали саобраћај. Следећег јутра троје албанске деце у суседном селу, утопили су се у реци Ибар. Покренути лажним информацијама како су дечаци удављени за одмазду неколико хиљада Албанаца кренули су из јужног дела Косовске Митровице на мост где су им у сусрет кренули Срби. Да би спречили масакр припадници KFOR-а су морали да користе гумене метке, сузавац и шок бомбе. Ипак на мосту је погинуло 8 људи повређено преко 300 а међу њима и 11 миротвораца.
Талас насиља није смањен ни 18 марта. Током немира у различитим насељима на Косову убијеноје још 11 људи, скоро 700 повређено, 4.000 су напустили своје домове. 800 кућа и 36 православних цркава и манастира су оскрнављени или уништени. Албанци су тада запалили и цркву Св.Саве у јужном делу Косова. Њен садашњи обслужитељ отац Ненад предао је Оксани и Сергеју уникални видео материјал снимљен током „Кристалне ноћи“ марта 2004 године.
„Црква је запаљена али је делимично обновљена-омалтерисана, поправљена купола,свод и унутрашња конструкција. Све остало треба да се обнови- да се направе иконе, мермерни под и све друго. Ја служим овде од недавно, 1 августа сам дошао са супругом и четворо деце. Верници долазе недељом на литургију. Обично их буде око 1о јер није безбедно доћи из северног у јужни део Косова. Нађу аутомобил са албанским таблицама или дођу таксијем. Има и храбрих Срба који дођу пешке „- рекао је новинарима отац Ненад.