Ако би свет слушао само Матса Виландера, онда Новак Ђоковић и – не постоји?! То би могло да се закључи из његовог интервјуа за шпански „Мундо депортиво“, у којем је седмоструки гренд слем шампион истакао Роџера Федерара као најбољег свих времена. Швеђанин је, затим величао Рафаела Надала, Андреа Агасија, Џона Мекинроа…
Наравно, свако има право да некога не воли, јер му „иде на живце“… Али ниједном речју не стављајући најбољег већ 218 недеља и последњих година недодирљивог Србина у раван са Швајцарцем, Шпанцем, Американцима… класично је ниподаштавање врхунских резултата Ђоковића. А можда би права реч била – мржња.
Јер, како другачије објаснити то што Виландер уочи сваког турнира, већ годинама, прича искључиво негативно о Ђоковићу. На то се надовезују и остали „познаваоци белог спорта“, чиме се ствара лоша слика о српском асу и вишеструко најбољем тенисеру и спортисти света. Зато онда није ни чудно што и публика на неким турнирима својим понашањем директно провоцира човека који је срушио многобројне рекорде Роџера, Рафе, Агасија, Сампраса…
– Роџер Федерер је најбољи тенисер свих времена због начина на који се понаша на терену и ван њега. Джон Мекинро због начина игре и исказивања емоција. Он и Борг су привлачили публику која није познавала тенис, која није знала играче. Ривалства су, такође, важан фактор – аматерски фудбал и кошарка су коначно схватили да постоји и тенис. Било је то златно доба тениса, али је било и падова, јер у време Сампраса и Агасија фокус је био на Америци. Онда су се појавили Роџер и Рафа. То невероватно ривалство је пробило границе, од Јужне Америке до Азије. Сада је тенис глобални спорт и тако нешто нам је било потребно – рекао је Виландер не трепнувши за шпански лист.
Швеђанин се „прославио“ и одговором на питање – ко је највећи такмичар у „белом спорту“:
– Рафа, без дилеме. То показује свакога дана, у сваком гему, у сваком поену. И Федерер је, али се Надал бори и за поене за које не би требало, они у којима би требало да се играчи мало одморе. Али нико није савршен – ни Рафа ни Роджер, много је притисака око њих. Тако је било у мом случају, али и у случају момка који се борио попут њих, Лејтона Хјуита.