Борисав Јовић каже да распад Југославије није почео деведесетих, већ од конгреса КПЈ одржаног у Дрездену 1928. године. Наводи да је тада одлучено да се српски народ обесправи како не би експлоатисао друге у држави. Није Милошевић растурио Југославију, он је само појава, све је рађено од стране Јосипа Броза и Едварда Кардеља, тврди Јовић.
Књига „Како су Срби изгубили век“ представља почетак обелодањивања истине о распаду Југославије и скидање љаге са српског народа – тако је најавио њен аутор Борисав Јовић, некадашњи председник Председништва СФРЈ и блиски сарадник Слободана Милошевића из времена распада Југославије.
До сада се о распаду Југославије говорило само на бази чињеница деведесетих година или непосредно пре тога, а ова књига баца светло на један комплекснији начин, разматра догађаје и чињенице од настанка Југославије 1918. године, рекао је у Новом дану Јовић. Каже да књига разоткрива чињенице како је настала Југославија, како се ко понашао у њеном веку – од настанка до распада.
„Деведесете године су биле само расплет онога што се дешавало у читавом веку“, наглашава.
Наводи да књига баца светло на то зашто је дошло до онога шта се десило деведесетих, и да се из чињеница које је приложио види да су неки догађаји дуго година припремани.
Из ове књиге се може видети да је на распарчавању Југославије почело да се ради од 1928. године, када је КПЈ на конгресу у Дрездену донела одлуку о Југославији – а донела је одлуку да је Југославија вештачка творевина, да треба да је растури на више малих држава, а да је српски народ, као већински, експлоататорски народ, тврди.
Задатак КПЈ, како наводи Јовић, био је да раде на распарчавању Југославије, и обесправљивању српског народа – „да га обесправе да не експлоатише друге народе“.
Он каже да с тим циљем следи долазак Јосипа Броза 1941. године за команданта српских партизанских јединица и заседање АВНОЈ-а где нису учествовали легитимнои представници српског народа, јер, како наводи, Броз није дозволио српском народу да створи антифашистичко веће, већ је сам одредио ко ће да дође. Истакао је да су све друге републике имале легитимне представнике, сем Срба.
Додаје да је у књизи показан низ активности на растурању Југославије, да је заправо сваки нови устав давао више овлашћења републикама, а смањивао федерацији, до оног из 1974, кад је то кулминирало.
Вођена је, како тврди, политика обесправљивања српског народа на различите начине, па и тиме што је он распарчан у више република.
У време кад се појавио Слободан Милошевић, како наводи, постојала је велика обесправљеност Срба – дошло је до бекства српског народа са Косова због обесправљености.
Милошевић је појава, само један који се појавио, а могао је да се појави било ко други, због расплета услед такве обесправљености, додао је.
Он тврди да за распад Југославије није крив Милошевић. У Југославији је један човек водио политику, а после његове смрти, наслеђени су Устав и закони и антисрпска коалиција, и стање да Србија нема право да промени свој Устав без сагласности других република, додаје.
„Појава Слободана Милошевића је резултат стања, односа према Србији и српском народу који је морао да реагује на неки начин“, каже.
Два војна блока нису дозволила распарчавање, јер је Југославија, као тампон зона, требало да постоји, каже.
Чим је растурен Варшавски савез, падом Варшавског пакта и Берлинског зида, више није било потребе за тампон-зоном, створени су услови за распад, навео је.
Није Милошевић растурио Југославију, он се нашао у време распада Југославије… Он није могао да се повуче, наглашава Јовић.
Каже да је Милошевић грешио, као што су сви грешили, и они на другим странама. Његове грешке су више, како наводи, погодиле српски народ. Међутим, наводи да није правио грешке које су растуриле Југославију.
Он је једна појава у једном тренутку, ја га не браним, али све је било резултат једне комплексне политике, додао је.
Србији и српском народу се жели натоварити одговорност за растурање Југославије и за грађански рат, наводи и додаје да је у књизи навео ко је донео одлуку о томе, и да је Србија у свему била маргинализована.
„Све је рађено од стране Јосипа Броза и Едварда Кардеља, Хрвата и Словенаца“, каже.
Један човек је 40 година владао Југославијом, да ли мислите да би Југославија могла да иде ка растурању а да он то није желео, пита.
„За распад Југославије крива је КПЈ која је 1928. донела ту одлуку, а Броз је био послат овде да то спроведе“.
„Милошевић је за Србију нешто што је прошлост, он је историјска личност која је правила грешке, бранио је интересе српског народа како је знао и умео, али те грешке су допринеле да српски народ још више изгуби“, каже Јовић и додаје да је о Милошевићевим поступцима написао посебну књигу.
Каже да постоје бројне ситуације у којима (Милошевић) није желео да га послуша, и да је „кренуо путем који је штетио и Србији и његовој партији и њему самом“.
На питање да ли се каје због сарадње са Милошевиће, рекао је:
„Зашто бих се кајао? А шта се десило због тога што сам ја сарађивао са Слободаном Милошевићем?“
О референдуму у РС: Може да буде свашта и ништа
Упитан да прокоментарише референдум у РС, рекао је да је за то некомпетентан.
„Мислим да је ствар превише политизарана, из неког разлога који ја не морам да разумем… Шта се жели из тога урадити – мислим да ту велике силе имају огроман утицај на то шта желе да извуку и ураде“. Он је додао да може да буде ништа а може да буде и свашта, ако „велике силе желе нешто да извуку од тога. Утицај великих сила је онолики колико је њима потребно, ми смо зрно песка у мору… Ако је њима потребно да ураде нешто на нашем простору, урадиће“, наводи.
Говорећи о јачању национализма у државама региона, каже да те појаве и заоштравање односа никако нису у њиховом интересу, и да би радије народи свих тих држава сарађивали да се извуку из ситуације (пре свега економске) у којој се налазе, „да нису подстицани од стране неких од којих те државе зависе“.
Страхујем да то може бити почетак нечег другог, рекао је и додао да нема ниједан аргумент за то што каже, осим историјских искустава која показују да велике силе не започињу ништа безвезе.