Дарко Николић
sport.blic.rs
Лајонел Меси је на 571 клупском мечу дао чак 472 гола. Кристијано Роналдо је на 678 одиграних утакмица био стрелац у 490 наврата. Међутим, за најбољег голгетера свих времена, када је реч о утакмицама и броју голова, вероватно нисте чули. И не чуди. Он је напрасно, у сред сјајне каријере, решио је да се бави нечим другим и то у 26 години живота.
Марио де Кастро је рођен 1905 године. Одрастао је без оца, са четворицом браће и мајком која није разумела његову велику љубав према фудбалу. А он је, не желећи да је увреди, под изговором да има додатне студентске обавезе викендом играо фудбал. И то за чувени клуб из Бело Хоризонтеа, Атлетико Минеиро.
Како се у кући редовно слушао радио, а мечеви Атлетика били редовно преношени, решио је да наступа под псеудонимом Ориам, како мама не би сазнала да јој син игра уместо да учи. И, стварно, док није учио, играо је. Нестварно, кажу његови савременици.
„Никада му лопта није побегла у аут или гол-аут. Када шутне, то је или погодак, или одбрана. Овог другог је било много мање“, тврдили су.
И заиста, давао је толико голова да је његов учинак, од 195 погодака на тачно 100 одиграних мечева, најбољи просек који је неко у свету фудбала успео да има на оном врхунском нивоу.
За Бразил, међутим, никада није играо. У репрезентацију су до тада позивани само играчи из клубова у Рио де Жанеиру и Сао Паулу.
„Нека онда играју момци из Рија и Сао Паула“, био је његов одговор, уз осмех, када су му из стручног штаба националне селекције рекли да би га водили на онај чувени Мундијал 1930 у Монтевидеу као резерву (резерве тада нису имале право да улазе у игру током меча).
Зато га никада на делу нису видели Моша, Тирке и остали наши јунаци из Монтевидеа, који су Бразилце и победили.
Марио де Кастро је наставио да студира медицину, да игра под псеудонимом и да обара рекорде. У последњем колу првенства бразилске државе Минас Жераис, а тада је свака од бразилских савезних држава имала своје клупско првенство, његовом Атлетику требала је те 1931 победа над Виља Новом. Само, Виља Нова је водила са 3: 0 на полувремену. После кратког предаха, Марио де Кастро је са саиграчима изашао на терен како би се одиграо други део меча и са четири поготка донео тријумф од 4: 3, тиме и титулу вољеном клубу.
Међутим, у слављу које је настало је било превише емоција. Они који су били за Атлетико, бурно су прослављали преокрет за трофеј, а присталице пораженог клуба су беснеле због нестварног краја сна. Дошло је до великих сукоба и, на запрепашћење свих, један од чланова управе Мариовог клуба је извадио пиштољ и убио навијача Виља Нове.
Марио де Кастро је, у знак протеста због насиља које је и довело до трагичног исхода, сутрадан по свом јубиларном стотом мечу саопштио да се више неће бавити фудбалом. Имао је само 26 година.
И од те 1931 па све до 1998, радио је само једно. Помагао је другима. Био је доктор до последњег дана свог живота.
Живео је пуне 92 године.
Остао је голгетерски рекордер за сва времена.
Ката