Ексклузивно. Мирослав Лазански: „Мала Југославија“ у Босни и Херцеговини

Познати српски новинар и војнополитички аналитичар Мирослав Лазански говорио је у интервју за News Front – Србија о референдуму у Републици Српској, ситуацији на Косово, као и о улози међународних снага у тој покрајини, о војној сарадњи Русији и Србије, о Криму и о руској војној акцији у Сирији.

 

 

Референдум је најсветије демократско право сваког народа, каже господин Лазански поводом рефендума у Републици Српској где је он лично био присутан. Република Српска је искористила оно што има сваки европски народ.

 

То је као кад би вам неко забранио да славите свој рођендан, каже наш саговорник о конфликту око празника.

 

„Запад гледа Дејтонски систем као начин да се заустави рат и пролазну тачку ка некој врсти унитаризацији Босне и Херцеговине… Већина донација долазе са Запада и Запад финансира федерацију БиХ, а не и Републику Српску“.

 

„Босна и Херцеговина је „мала Југославија“. Тај исти принцип који није успео у „великој Југославији“ сад мора да вреди на простору „мале Југославије“?

 

Лазански је такође говорио о западној „мекој моћи“, о политичком и медијском учешћу на простору Балкана, као и о улози медија током ратова деведесетих година.

 

О ситуацији у бившеј Југосвавији и о конфлиткту у Украјини, рекао је да не може да упореди Крим и Косово а Донбас и Републику Српску или Републику Српску Крајину.

 

„На Криму је већински народ руски народ.

Крим је одузет Русији једноставно одлуком Никите Хрушчова.

На Криму је народ изашао на референдум“.

 

Испричао је и о свом новинарском искуству на Криму током референдума, где су му скоро одузели камеру у Јалти активисти који су били за референдум.

 

Упитан о војној сарадњи Русије и Србије, подржао је заједничке вежбе и подсетио је да се очекују руски МиГови.

 

„А за ракетне системе, мислим да је то плод медијских шпекулација“, каже аналитичар.

 

На питање о руској војној акцији у Сирији и о провокацијама против ње, одговорио је да Русија има међудржавни уговор са Дамаском и да је дошла по позиву легитимне власти.

 

„То што у Сирији догађа јесте класичан пример коришћења терориста у сврху рушења режима који није погодан. Сирија је на мети одређених западних снага зато што је на траси будућег нафтовода“.