Шта пише у овогодишњем извештају Европске комисије о напретку Србије. Захтев Београду да се убрза спровођење споразума постигнутих са Приштином.
Напередак Србије у овогодишњем извештају Европске комисије биће оцењен као „умерено позитиван“, са низом замерки у неколико кључних области: од владавине права, дијалога са Приштином, сарадње са Хагом до спољне политике – сазнају „Новости“ у Бриселу.
У нацрту извештаја, који је у седишту ЕУ прошлог петка представљен српској страни, констатовано је да је потребно убрзати спровођење постигнутих споразума између Београда и Приштине, поготово око телекомуникација и енергетике, као и постићи договор око отварања нових тема. Београду се замера и што се оглушава на одлуке Трибунала, поготово када је реч о изручењу троје радикала који се терете за непоштовање суда.
Од Србије ће се тражити да, како напредују преговори о чланству, усаглашава своју спољну политику са ЕУ. Неће бити директног захтева да уведемо санкције Русији, али ће бити побројани сви видови сарадње и контакти на високом нивоу између Београда и Москве, укључујући и посету премијера Дмитрија Медведева, уколико до ње дође до краја октобра. Очекивања Брисела биће да Србија у већој мери координира са ЕУ, када је реч о доношењу одлука и резолуција у међународним институцијама.
Неколико „минуса“ забележено је и у најважнијим поглављима 23 и 24, о правосуђу и владавини права. Критичких тонова има у деловима који се односе на реформу правосуђа, борбу против корупције и на медијске слободе. Уграђене су и „примедбе“ појединих држава чланица на Акциони план за остваривање права националних мањина, а истакнут је и значај улоге цивилног друштва и независних институција у демократизацији земље, као што је био случај и у досадашњим извештајима. Финални документ ће се највероватније осврнути и на случај Савамала, односно Брисел ће истаћи нужност расветљавања тог догађаја.
С друге стране, Београд ће бити похваљен за макроекономски напредак и позитивне привредне показатеље. Плус ће добити и „Парада поноса“, која је протекла без инцидената.
У извештају ће бити наведено да је Србија учинила извесне позитивне кораке у вези са унапређењем регионалне сарадње, да Београд није подржао референдум у РС, а биће осврта и на захлађење које је већ неколико месеци приметно у односима Београда и Загреба.
Да ли ће у извештају бити наведена препорука Европском савету да отвори нова поглавља са Србијом, зависиће, пре свега, од Немачке и Велике Британије, које за то још нису дале своју сагласност, пре свега због незадовољства развојем дијалога Београда и Приштине.