Родољубље је осећај припадности домовини и народу.
Често ми најразличитији људи пишу: „Захаре, бринемо за тебе.“
Пољаци су недавно одбили да ме приме. Прво су ме пустили на фестивал, а онда је украјинска делегација протестовала после чега су ме одбили. Пре тога Немачка. Такве ружне ствари се дешавају у нашем демократском свету – прелепо.
Ево, Људмила Улицка може да говори шта јој је воља. Може рећи да у Русији живе робови или слуге, Папуанци ће баш знати да овде за њу нико не мари.
Она је у иностранству добродошла и сви је воле.
А мени мој европски агент пише да је тешко радити са мојом репутацијом.
Ја му одговорим: „Данас би Фјодора Достојевског по Европи водили само у кавезу“. Ја не поредим себе са Достојевским, усуђујем се само да упоредим неке погледе на ствари – своје и руских класика. Верујте ми, све што нуде наши напредни фаворити, чак и Петер Чадајев, аномално је.
На крају крајева, ништа радикалније од онога што је говорио Александар Пушкин ја не изговарам, говорим исте ствари. Али, то је данас постало толико екстремно да сви желе да ме сместе у подрум у некој напредној земљи.
Захар Прилепин
(Факти)