Са једне стране, одлазећи премијер обећава улазак у ЕУ и НАТО, док са друге, стварност представља гажење људских права, убиства новинара, непостојећи процеси и разни скандали – на свега неколико наутичких миља од италијаснке обале.
Црна Гора излази на изборе 16. октобра, укљештена владавином премијера–кума Мила Ђукановића, који је 25 година непрекидно на власти без обзира што је изабран за „криминалца године“, а коју је амерички „Форејн Офис“ описао као „мафијашку државу“.
Међу политичким снагама које ће покушати да свргну премијера налази се колација „Кључ“ коју предводи Миодраг Лекић и Демократски Фронт који подржавају грађанске листе, у држави у којој је, према „Транспаренси Интернешнел“ у последњих 24 мјесеца забиљежено 842 случаја изборних нерегуларности, чиме је постао очигледан недостатак посвећености Владе демократским принципима и борби против корупције.
Међутим, управо су скандали обиљежили задње године владавине Ђукановића2011. године десио се скандал везан за Мађарски и Њемачки телеком и Црну гору. Министарство правде САД оптужило је Мађарски и Њемачки телеком, компаније које се налазе на њујоршкој берзи, за наводно давање мита породици Ђукановић. Компаније су морале да плате скоро 64 милиона долара казне. Мађарски телеком је признао да је подмитио два званичника владе и сестру премијера Ђукановића.
Породични круг одлазећег премијера, којег су раније судови у Напуљу и Барију осудили за међународни шверц цигарета, али којег је „спасио“ имунитет, у својим рукама држи све финансијске полуге Црне Горе.
2010 године под лупу дошла је Прва банка, коју контролише породица Ђукановић. Највећи дио положеног новца долазио је из јавних фондова, а чак двије трећине одобрених кредита нису имали никаву камату: чињеница да једна банка посуђује новац гратис било је сумњиво међународним истражитељима, који су премијеру били за петама. Они су открили његове везе са особама одавно познатим италијанском правосуђу: Станком Суботићем и Дарком Шарићем, према којима је Комисија за антимафију водила истражни поступак и који су осуђени за шверц дроге.
Ради се о серији скандала и епизода који представљају противтежу намјери ЕУ и НАТО да Црну Гору укључе у себе – држави која представља разне узнемирујуће елементе, као што су: јавни дуг, који је од нуле порастао на 70% за само неколико година, непостојање напретка кад је у питању поларизација унутрашње политичке климе и недостатак законитости и конкурентности, наводи се у извјештају Европске комисије од прошлог марта.
Црна Гора, онако како смо је упознали последњих година, ризикује да постане балканска држава ненавикнута на реформе, процес освјешћивања људских права и слободе штампе.
Управо је то био разлог који је подстакао Демократски фронт, не само да се концентрише на емоције и на тзв. „балканска прољећа“ са протесним маршевима младих али и старијих грађана подгоричким трговима већ, и да направе корак напријед у одређивању свог програма.
Коалиција „Кључ“ предлаже развој „зелене“ енергије, поред уобичајене металне индустрије, јер само удружене могу представљати темељ (легални и логички) за раст економије. Они обећавају стварање економских зона и слободних лука са озбиљним мјерама подршке аграрном сектору у циљу програмирања и улагања која ће бити отворена за интернационализацију. Програм укључује и смањење бирократије, промјене у банкарском и фискалном систему и креирање повољног амбијента за интеграцију етничких мањина.
Управо су партије које формирају Демократски фронт биле оне које су дале замаха великим протестима на подгоричком тргу прошле године, а који су присилили Ђукановића да формира коалициону Владу и закаже нове изборе.
Они су ти на које модерна и инклузивна Европска Унија треба да обрати пажњу.
Извор: CGNA