Главни кандидати за посланике у црногорском парламенту већ су одређени и воде „предизборну битку“.Са једне стране то су чланови владајуће Демократске партије социјалиста на челу са премијером Милом Ђукановићем а са друге опозиционе коалиције „Демократски фронт“ и „Кључ“. Једно од главних питање по коме се противници разилазе је- да ли је потребно организовати референдум за улазак Црне Горе у НАТО.
У вези с тим међу црногорским политичарима важно је поменути Марка Милачића- професионалног новинара и јавног радника. До јула 2016 године он је водио црногорски „Покрет за неутралност“ а онда је основао покрет „Отпор бесперспективности“ и прикључио се ДФ-у.
Без обзира на то што је Марко млад политичар он заузима значајно место на посланичкој листи ДФ-а и заслужује поверење бирача.
У пролеће ове године „Покрет за неутралност“ организовао је интернет-референдум по питању уласка Црне Горе у НАТО. Од 17. марта до 1. августа на њему је учествовало 22 538 грађана Црне Горе, 17219 гласало је за неутрални статус (76,4%), 5319 – за чланство у НАТО-у (23,6%).
Шта је толико посебно било у овом референдуму и може ли се веровати његовим резултатима?
На сајту votemontenegro.eu који је формиран због интернет.референдума био је уведен специјални систем провере с коришћењем програма „People“
Могли су да гласају само грађани Црне Горе и то старији од 18 година. На тај начин спречена је могућност „варања“ и утицање на резултате споља. За цели период гласања систем је одбацио 4231 лица која нису били држављани Црне Горе и који нису имали 18 година.
Сама интернет платформа није садржала агитацију и учесницима је предложено да сами одреде свој избор. Проевропска концепција сајта и домен „eu“ указивали су на демократске вредности и непристрасно гласање.
Са сигурношћу се може рећи да ови резултати референдума показују објективан однос грађана Црне Горе према узласку у НАТО а не фалсификовани резултати које често објављују локални медији.
Референдум је постао највеће интернет гласање у модерној историји Црне Горе и нови ефикасни механизам за исказивање воље становништва, искључујући могућност притисака од стране власти и других заинтересованих страна. Он је добио снажну информациону подршку у земљи и иностранству, а процес гласања и његове резултате су широко покривале новинарске заједнице Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Немачке и Пољске.
Марко Милачић постао је иноватор који је показао политичку смелост. У Црној Гори, било је много дискусија на различитим нивоима о потребама за референдумом. Власти су из разумљивих разлога искључиле могућност спровођења референдума на законодавном нивоу, а масовни митинзи опозиције нису дали резултате. Милачић је нашао алтернативни пут без туче и крвопролића. Међутим реална слика не одговара властима у земљи.
Један од кључних момената референдума била је конференција за штампу Марка Милачића 9 јула у Варшави, за новинаре који су пратили самит НАТО-а. По њеном завршетку неколико посланика немачког парламента и представника „левих партија“ Италије понудили су Милачићу сарадњу.
Подршку „Покрету за неутралност“ исказале су многе политичке и јавне личности. Међу присталицама неуласка Црне Горе у НАТО је и амерички политиколог Мајкл Паренти, амерички филозоф и социолог Имануел Волерстин, посланици немачког Бундестага из „Линке“ Инге Хегер Александр Ној као и представници других „левих“ покрета у Немачкој.
Агресивно наметање евроатлантских интеграција од стране Ђукановића само је повећало незадовољство народа у односу на власт. Разлог за то је социјално-економска ситуација која стагнира више од годину дана.
Мало је вероватно да ће предстојећи избори решити основне друштвено политичке противуречности међутим сам назив покрета „Отпор бесперспективности“ и његово ојачавање редова опозиције нуде наду у позитивне промене.