Оперативци Безбедносно-информативне агенције (БИА) у сарадњи са колегама из МУП Србије привели су пре неколико дана високог функционера Управе криминалистичке полиције (УКП). Он је осумњичен да је службеницима ЦИА, који су на служби у амбасади САД у Београду, одавао поверљиве информације из министарства унутрашњих послова – незванично сазнају „Новости“.

Како кажу наши добро обавештени извори, овај полицијски функционер сумњичи се да је Американце редовно извештавао о активностима у кабинету министра Небојше Стефановића, кадровским променма, стању у служби као и полицијским акцијама на терену.

 

– Те прикупљене информације преносио је у директном контакту са оперативцима ЦИА. Дакле, реч је о класичном обавештајном раду, а осумњичени је већ дуже време био под присмотром – преноси нам наш извор.

 

Наш саговорник тврди да постоје основане сумње да су још неки држављани Србије уплетени у овај агентурни ланац и да контраобавештајне активности неће завршити само на овом случају. Такође, проверавају се контакти и са другим обавештајним службама, не само са америчком, а ускоро се могу очекивати нова привођења.

 

Ово је за кратко време друга акција откривања особа које је у Србији врбовала нека страна обавештајна служба. Почетком септембра оперативци БИА ухапсили су држављанина Србије Чеду Чоловића, кога је врбовала хрватска војна обавештајна служба. Он је признао кривицу и нагодио се са тужилаштвом на три године затвора.

 

Наше безбедносне службе разоткриле су имена, па чак и бројеве телфона хрватских оперативаца који су врбовали и одржавали контакт са Чоловићем. Направљени су тајни снимци, који су у поседу БИА, који потврђују контакте Чоловића са обавештајцима из Центра Сигурносно-обавештајне агенције Задар (одељење Шибеник).

 

Према нашим добро обавештеним изворима, Чоловић је у своју мрежу, којом је координирала СОА, „уплео“ чак десет наших сународника, обећањем да ће их уз помоћ својих веза скинути са списка оптужених за ратне злочине које је у тајности припремио Загреб. Чоловић је био на хрватском ратишту као мајор Војске Републике Српске Крајине. Рањен је 1993. године када је и дошао у Србију, где је претходно пријавио пребивалиште и узео држављанство. Седам година касније, када се вратио у родну кућу, врбовала га је СОА.

– Случај Чоловић је класичан пример како се офанзивно делује према нашим грађанима и институцијама и како се они кроз претње извесним оптужницама приморавају на издају – наводи наш извор из обавештајних структура.

 

На овом примеру, наводи наш саговорник, мора се подићи свест грађана да је шпијунажа тешко кривично дело и да сви они који се баве њом (а није их мало), морају да буду свесни да постоји висок степен вероватноће да ће бити откривени и процесуирани:

 

– Многи су ушли у шпијунажу мимо своје воље, а да касније нису имали снаге да се одупру, пре свега из страха од кривичног гоњења и јавне дискредитације. Важно је нагласити да, уколико се врбовани благовремено пријави државним органима, постоји могућност да се ти проблеми превазиђу. Конкретно, све је другачије уколико наш држављанин или странац пријави своју шпијунску активност, него када се она идентификује и документује кроз рад наше службе.

 

Према оперативним подацима обавештајних агенција Србије у нашој земљи треутно „вршља“ између 100 и 150 агената, који за потребе својих земаља свакодневно, јавно или тајно, прикупљају информације. Од 20 најјачих обавештајних агенција, колико их је активно у Србији, „најагресивније“ су немачка (БНД), енглеска (МИ 6), као и агенција Сједињених Америчких Држава (ЦИА).

 

БИА је уочила и документовала навалентно деловање страних обавештајаца према грађанима Србије – наводи наш извор. – Имамо много сличних случајева у разради. Али, треба бити веома обазрив, пошто би евентуалне акције могле да се одразе и на односе Србије са осталим државама.

 

Све је, међутим, више оних са Блиског истока, из Ирана и Турске, али и са територије Космета. Поред њих „оперишу“ Хрвати, Словенци и Босанци.

 

Сарадници обавештајних служби задужени за терцијалне информације регрутују се на различите начине. Кључни фактор приликом избора јесте њихов капацитет за обавештајни рад. То укључује познанства, кретање међу људима који би потенцијално могли да буду безбедносно занимљиви, као и невидљивост за контраобавештајни рад супарничке службе.

 

– Познато је, још од Другог светског рата, да Хрватска обавештајна служба тесно сарађује са Немачком службом (БНД), која је код нас веома активна – рекао је Момир Стојановић, бивши директор Војно-безбедносне агенције (ВБА). – У жижи интересовања свакако су наоружавање армије, распоред војних снага, као и активности Руског хуманитарног центра у Нишу…

 

И други саговорници „Новости“, упућени у рад обавештајних служби у Србији и региону, кажу да последња хапшење не представља праву „филмску“ шпијунажу, којом се баве професионални обавештајци, већ се радило о теренском прикупљању информација такозваног терцијалног карактера. Оне, иако нису прворазредне државне тајне, зависно од коришћења, могу у великој мери да утичу на односе између држава.

 

Свака обавештајна служба има на располагању круг сарадника, удаљених од истинског обавештајног рада. Њихов задатак је, указују наши саговорници, да прикупљају информације које на први поглед немају блиске везе са актуелном државном политиком земље за коју раде.