Теорију да љубав не зна за границе и да срце не броји километре доказао је руски козак Олег Фомченков-Бровко (30) из Кисловодска на Кавказу. Он је прелетео 4.000 километара да упозна вољену – Србију! Душа га је „водила“ од југа до севера. Овај младић открива за „Новости“ да га на том путу, попут многих вршњака, нису завеле београдске ноћи, већ да су га опчиниле наше цркве и храмови.
Олег је заменик атамана Козачке заједнице „Принц Алексеј“ у свом родном Кисловодску. Њега су до те ласкаве титуле одвеле заслуге предака.
-Мој деда Степан Бровко учествовао је у ослобођењу Београда – поносан је младић. – Прадеда са мамине стране Василиј Јаско био је чувар докумената код цара Николаја.
А, до Србије га је довело, каже, срце. У њу се „заљубио“ одмалена док је упијао приче оца, такође официра, о доброти нашег народа и лепотама ових предела. У маленом Олегу тако је расла љубав која још траје.
Срби и козаци су браћа – објашњава нам Бровко. – Прави разлог мог доласка је да вас упознам. Не постоји никакав скривени други циљ.
Олег је сам осмислио руту посете. Решио је да прошета светим стопама. У обиласцима манастира, очарале су га фреске Студенице, Жиче, и предање монаха о њиховом настанку и опстанку кроз векове. Задивио га је и Градац, а занемео је пред лепотом Сремских Карловаца и спомеником чувеном руском генералу Петру Николајевичу Вранглеу, који је у овом војвођанском граду провео део живота.
Духовним друмом, оним којим су давно газили у стопу српски и руски војници, упутио се и овај козак. Пут га је навео у Београд, да опипа пулс престонице. Ту је случајно упознао пријатељицу за цео живот Зорицу Пелеш, биографкињу проте Стевана Димитријевића. Она га је, каже, угостила као брата и била му водич кроз главни град.
Храм Светог Саве је прекрасан – са великим жаром описује Олег симбол престонице, остављајући празнину иза „прекрасан“, јер не може да нађе бољи.
Али зна Рус да у престоници постоје још две велике „светиње“ – фудбалске. Црвена звезда и Партизан. Као из топа испали козак на српском:
Било ми је ближе, па сам отишао на Звездин стадион да купим велику црвену торбу као сувенир, да покажем тати.
Хтео је да однесе кући оцу и ципеле домаће производње, али каже све су углавном кинеске, па је одустао од потраге.
Распричани Рус, гледа на сат да не пропусти авион и обећава:
Доћи ћу поново за Ускрс или Дан победе. Наставићу да ширим љубав међу нашим народима – даје реч Олег на крају разговора и одлази са широким осмехом.
НОВОСТИ