Претпостављам да би неко могао да мисли другачије, али у овом случају моје срце надјачава разум. Волим српски народ, српску историју, српску културу, српске песме и игре, и Србе као људе
КАДА кажем Србија на ум ми долази важност стратешког региона који се зове Балкан, затим наш поуздани руски савезник који се тамо налази, као и значај тог подручја у Европи за изградњу система безбедности који би поштовао и интересе Русије.
А у срце ми долази нешто друго, зато што су српски народ, српска култура, српска традиција, српски језик – за мене нешто апсолутно посебно. Први боравак у Србији, 1992. године, био је један од најдубљих доживљаја у мом животу. Заљубљен сам у Србију и њу бирам.
Претпостављам да би неко могао да мисли другачије, али у овом случају моје срце надјачава разум. Волим српски народ, српску историју, српску културу, српске песме и игре, и Србе као људе. И – поштено говорећи – када сам у контакту с њима, доживљавам их као своје. Али не само у смислу ствари које нас спајају, попут словенства и православља, него на начин који подразумева нешто више од љубави према нечему своме. Када би се љубав ограничила на оно што нам је блиско и слично, нашли бисмо се у егоистичком кавезу, окружени стварима које нас подсећају на нас саме. Виши смисао љубави налази се у томе да волимо оно што се од нас разликује. Србија нам јесте слична, али у много чему и није. Дакле, у најдубљем смислу ме привлачи самобитност српског идентитета – од тога ми застаје дах. Срби су као ми, а истовремено се на одређени начин и разликују од нас, а мени се обе ваше стране веома свиђају. Има, на пример, и других народа који привлаче пажњу, али нећете наћи ниједан толико талентован и пријатан нашој руској души и руском срцу као што су Срби.
Александар Дугин, руски геополитичар