Наполеонов поход на Русију почео је 23. јуна 1812. када је Наполеон послао последњу мировну понуду у Санкт Петербург пре започињања операција. Никад није добио одговор, тако да је издао наређење да се крене на руски део Пољске. Инвазија је почела када је његова војска прешла реку Њемен. Руси су на овај поход одговорили својом тактиком.
Руси су под Барклејем де Толијем избегавали што су дуже могли одлучни обрачун са француском војском. Уместо тога повлачили су се све дубље у срце Русије. Приликом повлачења трупе генерала Барклаја де Толија су за собом палиле и уништавале усеве. Како се трупе генерала де Толија повлаче, цар напушта Москву и одлази у Петроград. До прве битке је дошло тек у 16. августa, код Смоленска. Одбрану Смоленска херојски је предводио генерал Николај Н. Рајевски, супроставивши око 13 хиљада људи наспрам око 182.000 Наполеонових војника. Био је то први сукоб две армије на отвореном пољу. Не може се тврдити да су у бици код Смоленска победили Французи ни да су Руси изгубили,јер су обе војске претерпеле огромне губитке а град је био разорен и спаљен. Руси су спроводили политику спржене земље, док су се Французи почели суочавати са глађу и са оштром руском зимом.
На инсистирање генерала Багратиона, Барклај де Толи је смењен са места врховног команданта и на његово место долази маршал Михаил Кутузов. Наполеон наставља надирање ка Москви, али глад узима данак. Од оне огромне силе коју је представљала Наполеонову војску када је прешла Њемен, до Москве је стигла само њена једна трећина. Кутузов планира да се за Москву бори битком на отвореном иако је и сам слутио да ту битку не може добити.
Одлучујућа битка одиграће се код места Бородино 7. септембра. И једна и друга страна трпе велике губитке. Са обе стране је погинуло чак 47 генерала, међу њима и руски генерал Багратион. Суочен са губицима и следећи планирану тактику, Кутузов наређује повлачење. Из москве се измештају све јавне службе и приликом повлачења се Москва оставља у пламену.
Упркос три четвртине изгорелог града и несташице хране, Наполеон одлучује да остане у Москви, чекајући понуду за примирје од стране руског цара.Што се показало као грешка. До понуде није дошло. Након 35 дана у Москви, Наполеон суочен са глађу и опасношћу од чувене руске зиме, 19 октобра наређује повлачење.
Руси прате повлачење Наполеонове војске примењујући партизанску тактику да би стално ударали Французе на местима где су најслабији. Лака руска коњица, укључујући козаке нападала је и разбијала изоловане француске јединице. Сурова руска зима такође узима данак. Од силне Наполеонове војске, остало је само око 55.000 људи.
- новембра Наполеон стиже до реке Березине, у близини Борисова. Козаци су мост спалили, тако да француски инжињери покушавају да на брзину направе понтонски мост да би војска могла прећи реку. У току прелажења моста, француске трупе нападају Козаци. Наполеон је до реке Березине стигао са 30.000 људи а у једном дану преласка их је изгубио око 25.000. Остао је са само 5.000 људи. Његов поход на Русију је пропао.
Само око 22.000 Наполеонових војника је преживело инвазију Русије. Руски губици у неколико отворених битака су били слични француским, али руски цивилни губици су били већи од војних. Око милион људи је убијено, од тога пола Руса, пола Француза. Војни губици су били око 300.000 Француза, 70.000 Пољака, 50.000 Италијана, 80.000 Немаца и можда око 450.000 Руса.
Руска победа над француском војском 1812. представљала је велики удар Наполеоновим амбицијама о доминацији у Европи. Као што је битка код Трафалгара била прекретница на мору, тако је руски поход представљао прекретницу Наполеонских ратова, који је водио Наполеонову поразу.
Извори: Википедија.My siti blog. znanje.org