Српски писац и политичар, председник „Покрета за Србију“ Владимир Кршљанин је у интервјуу за Њуз фронт говорио о Порошенковој санкционој листи, и због чега се и он вероватно нашао на том списку.
„Осећања су ми помешана, али ме и није нешто забринуло то што сам се нашао на списку. Тужно је када је јасно да деструктивне тенденције Запада утичу на једну братску словенску државу на овај начин“, рекао је Владимир Кршљанин.
Српски писац је такође позвао словенске народе да се врате свом историјском путу и не прате Запад.
„Сви ми се морамо вратити свом историјском путу, а не да следимо савете западног окупатора, спонзора тероризма“, нагласио је он.
На питање Оксане Сазонове како коментарише изјаву Марије Захарове да „изгледа као да Запад ништа друго осим санкција не зна“ и шта мисли по питању реакције Украјине – шта они од тога имају, Владимир Кршљанин је рекао:
Владимир Кршљанин: „С једне стране ми је реакција јасна, а с друге – таква реакција се може сматрати неким знаком слабости. Ако се они таквим административним средствима боре против нормалних људи – аналитичара, политолога, новинара, дипломата којима су у првом плану истина и правда, то онда значи да са државним апаратом нешто није у реду, да тамо, заправо, нема праве демократије.“
„Ми (Срби и Руси) смо носиоци једне и исте православне цивилизације, основаној још у време Византије. Наше вредности, вредности те православне цивилизације, су данас потребне целом свету. И све више се и на западу гледа с надом на Русију као на могућег спасиоца – зарад мира у свету и нормалних односа међу државама и народима. А веза између наша два народа је дубка, мада некада она не постоји међу нашим државама. Пример су деведесете када смо се ми борили против Запада, а Русија није била довољно јака. После су се ствари промениле – ми смо изгубили сувереност, а Русија је ојачала на међународном плану. Долази време када се наша два народа морају ујединити. Прво ми, али би требало са нама и остали православни Словени и православци. Требамо се ујединити између осталог и против Запада да бисмо избегли оно што се сада Украјини дешава и што јој се дешавало, и да не би било онога што се дешава у Македонији и Црној Гори, у којима није све тако страшно као што је у Украјини било али у сваком случају, ове две државе такође имају сличне проблеме, и ми видимо покушаје Запада да унесе немире у јединство православих народа.“
Оксана Сазонова: „Србија се није прикључила санкцијама Русији, ЦГ јесте као и многе друге државе… Можете ли да кажете нешто на тему притиска Запада на званични Београд да уведе санције Русији?“
Владимир Кршљанин: „Ја сам лично против те политике уласка у ЕУ, али разумем да део елите и, нажалост, један део народа сматра да је чланство у ЕУ нешто неизбежно. Како ће се то даље развијати, видећемо. Чак све више народа Западне Европе разуме да је политика конфронтације с Русијом бесмислена и штетна, и покушаји разних америчких организација да учине тај сукоб још већим, наилазе на све веће противљење. Колико су политичари у Србији искрени по питању неувођења санкција Русији, велико је питање. Али с друге стране, они не могу, а како се мени чини, они се уопште не спремају, да уведу икакве санкције Русији и одступе од интереса и жеље већине народа Србије. Значи, већина народа у Србији не може дак ни да замисли могућност прављења било каквог негативаног корака у односима према Русији. Ако се односи Русије и ЕУ поправе, ако се нађу заједнички интереси, онда можда и Србија може да настави свој пут у ЕУ, мада, ја понављам још једном, нисам за то јер тај пут у ЕУ ограничава и економске могућности развоја наше земље. А ако ЕУ настави да води политику из Вашингтона, постоји могућност да ЕУ настави са уценама; али ми сигурно нећемо уводити санкције Русији. И то није само празна фраза. Ни већина народа, а ни политичари то не желе и поновили су то много пута.“
Оксана Сазонова: Што се тиче Порошенковог списка, да ли планирате да урадите нешто по том питању?
Владимир Кршљанин: „Ми који смо на списку смо у контакту. Наш друг Драган Станојевић је почео да, кажемо, координише међу нама који смо на списку, и ја сам изразио спремност да ми некако усагласимо приступ и одговор на то. Морамо пажљиво испитати правне последице свега тога и урадити нешто без обзира на сву бесмисленост тог поступка. Али, на лоше потупке не смемо не реаговати, остављати их без одговора; морамо показати нашу снагу и исправност наших ставова.“