Од САД зависи хоће ли Путин „оживети“ касарне у Вијетнаму и на Куби. Москва не жури са отварањем нових сталних пунктова.
Пише: Бранко Влаховић, Вечерње новости
Многи руски али и западни медији писали су минулих дана о томе да у Москви размишљају о повратку у бивше своје базе на Куби и Вијетнаму. Појавила се и вест о разговорима око повратка Руса у некадашњу совјетску базу у Египту. Засада је једно сигурно да је ратификован договор Русије и Сирије о томе да у Тартусу буде стална руска морнаричка база, а у Латакији на аеродрому Хмејмим ће бити стално стационирани авиони и хеликоптери. Војно-техничку базу у Тартусу совјети су почели да користе још 1971. године. Сада ће руски војници и официри у тим базама имати дипломатски имунитет, као што амерички војници имају у многим земљама.
Руководство у Кремљу не жури са отварањем других база јер та инвестиција није мала, али ипак све зависи од тога како ће се даље развијати догађаји после америчких избора. Ако ново руководство у Вашингтону буде мање ратоборно Москва ће одустати од нових трошкова. Присетимо се да је на почетку војне интервенције у Сирији Путин говорио новинарима да не намерава да има сталну војну базу у тој земљи. Он је рекао да захваљујући савременом оружју Русија може да пронађе било кога и било где па јој зато и није потребна стална база у Сирији. Али, променила се ситуација, муслимански екстремисти су се показали као много тврђи орах, а Американци као непоуздан савезник у борби против терориста.
Како је била саопштила московска агенција „Интерфакс“ Москва и Каиро су разговарали о изнајмљивању бивше совјетске базе у египатском граду Сиди – Барани. Чак се спомињао и рок када би у ту египатску базу могли да се „уселе“ Руси – 2019. година. До 1972. совјети су били смештени у Сиди-Баранију одакле су пратили америчке бродове у Средоземном мору.
Интересантно је да је врло брзо ове информације демантовао портпарол египатског председника Ала Јусеф објаснивши да у Каиру имају чврст став да на њиховој територији не треба да буду било чије стране базе.
Минулих дана се много говорило и о могућем повратку Руса у базу Камрањ у Вијетнаму као и у базу Лурдес који се налази недалеко од Хаване, главног града Кубе. Обе базе Руси су напустили 2002. одлуком председника Путина кога су његови најближи сарадници убедили да је све то непотребно трошење новца. Наводно су Руси годишње трошили на базу у Лурдесу око двеста милиона долара. Узалуд су се копрцали малобројни генерали говорећи како су те базе стратешки важне. Противници базе су тврдили да се шпијунским сателитима може боље прати Америка него радарима са Кубе.
Иако је заменик министра одбране Русије генерал Николај Пањков у разговору са посланицима рекао да се сада разматра могућност отварања нових база, војни аналитичари су пожурили да убеде јавност како је то готова ствар.
Лурдес на Куби
На Куби у Лурдесу Совјети су имали радарску станицу која је почела да ради 1967. Географски је она била на повољном положају јер је од америчке обале била удаљена свега 250 километара. Из Лурдеса су совјети пратили радио и телефонске везе на великом простору Америке. Тамо је радило око три хиљаде руских стручњака.
У вијетнамском месту Камрањ је била војно-морска база СССР-а а затим и Русије. У време најжешћег хладног рата у Камрању је СССР имао чак десет хиљада људи. Али већ 1989. Горбачов је осетно смањио совјетско присуство у Камрању. После распада СССР-а у време владавине Бориса Јељцина руска војна морнарица је била у тужном стању. Таквој флоти није требала база у Вијетнаму. Зато је Путин у октобру 2001. објавио ликвидацију руске базе „у вези са променом војно- политичке ситуације у свету“. Путин је лично наредио 2002. да се повуку бродови и персонал из базе Камрањ.
По другој верзији, базе су затворене не само из економских мотива него и као знак добре воље јер је Путин хтео да покаже председнику Џорџу Бушу млађем после терористичких напада 11. септембра 2001. у Њујорку да се на политичкој арени појавио заједнички непријатељ против кога се сви требају борити, а то је био међународни тероризам.
Сада се у Камрању користи аеродром, али у мају 2016. вијетнамски амбасадор у Русији Нгуен Тхањ Шон је поновио да би Ханој прихватио да се Руси поново врате у ту војну базу.
Русија има још три базе: у Таџикистану, Киргизији и Јерменији, земљама које су чланице Организације Договора о колективној безбедности. У Таџикистану и Киргизији руске снаге имају задатак да ако затреба зауставе продор радикалних исламиста из Авганистана. Већина војника у Таџикистану у 201 руској бази су по уговору. Осим Руса тамо служе и Таџикистанци. У Киргизији Русији имају авио-базу Кант која је удаљена два километра од истоименог града и 20 километара источно од главног града Бишкека. У бази Кант се стално налазе руски војни авиони СУ-25 и хеликоптери МИ-8.
Бране Јерменију и себе
У Јерменији је у месту Гјумри велика 102. база у којој су се преселили делови бивших база у Грузији из Батумија и Ахалкалакија. Према незваничним подацима Русија у Јерменији има око пет хиљада војника. У бази у Гјумрију Русија има разну технику од тенкова и авиона па све до система С-300. Она има већи значај за Јерменију него за Русију јер је својеврсно упозорење Азербејџану и њеном савезнику Турској да не праве планове о нападу да Јерменију.
Зашто Американци не журе
Пред Путиново путовање на Кубу 2014. године један број московских медија је тврдио како ће у Хавани разговарати о повратку у некадашњу базу у Лурдесу. Али касније је Путин рекао да уопште није било речи о томе.
Руски генерали и тада су постављали питање: зашто Америка која има такође савремено оружје не жури да смањи број својих привремених и сталних база у свету. Експерти тврде да такве базе Американци имају чак у 130 земаља широм света.