Након што се испред скупштине медијима обратио Андрија Мандић, кандидат за посланика, грађански активиста и новинар Макро Милачић је испред Тужилаштва презентовао 13 питања за специјалног државног тужиоца, Миловоја Катнића.
Јавност тражи одговоре на њих:
1. Како се ни годину дана касније не зна идентитет „убачених“ појединаца који су „нападали“ органе јавног реда и мира?
2. Како је могуће да се напад САЈ-а на грађане, од прије годину, врши под фантомкама, да старјешине не желе да саопште, састав јединица које су напале грађане широм Подгорице, а да се наводни терористи након годину дана хапсе без било каквих фантомки, специјалне опреме и чак поједини без коришћења затворских лисица?
3. Како је могуће да је репресија над голориким грађанима „личила на Бејрут“ да су жене погађане гуменим мецима, шамарани новинари, пребијани активисти опозиције, град Подгорица контаминиран огромним количинама сузавца садржаја која се граничи са саставом бојног отрова? Како је могуће да због тога нико није одговарао?
4. Како је могуће да ни годину од протеста не знамо већину батинаша који су скоро на смрт претукли Мија Мартиновића? Да ли је то правда о којој прича режим?
5. Како је могуће да сте усред предизборне тишине, 15. октобра, хапсе и саслушавају активисти ДФ-с, њих више хиљада, у невиђеној акцији утицаја на изборни процес? Које је име за злоупотребу полиције када тако, дан пред одржавање парламентарних избора, уручи преко 2500 позива на саслушање?
6. Како се зове кад свим овим људима дођу униформисани полицајци са позивом под пријетњом принудног довођења? Када све ове људе појединачно саслушају дан пред изборе у тимови од по више криминалистичких инспектора на околности догађаја од прошле године? Да ли су то фер и демократски услови?
7. Како то да државно тужилаштво, усред изборног дана, распирује панику својим саопштењима која се тичу по свему судећи исценираног државног удара, тиме директно утичући на изборну атмосферу?
8. Како то да државно тужилаштво није никога процесуирало због прекидања Вибера и Њатсапа, што је отворени знак отворене диктатуре, усред изборног дана. Каква је порука службеног гашења средстава комуникације путем интернета, док људи излазе на гласање у току изборног дана?
9. Како би специјални тужилац оцјенио исказ окривљеног или било које странке коју саслушава када би му ови дали исказе налик оном који је он презентовао у недавном интервјуу? Нелогичне, контрадикторне, непотпуне?! Да ли је могуће на основу таквих исказа извући озбиљне закључке, а ако није, који је циљ таквог наступа?
10. Да ли је специјалном тужиоцу јасно да је својим мјерама и понашањем учествовао у стварању пропагандне подлоге за шиканирање опозиције, која би могла прећи и у монтиране процесе и отворена смакнућа? Да ли му је јасно да својим мјерама и понашањем учествује у цементирању највеће изборне крађе у Црној Гори од обнове независности?
11. У складу са претходним, на чијој територији је лоциран и уништен арсенал, којим је требало Црна Гора да буде „завијена у црно“? Ко је издао наредбу за ту акцију и како је могуће да Министар унутрашњих послова није обавијештен о детаљима и току акције?
12. Какав је то систем безбједности по НАТО стандардима који нема капацитета да се ваљано заштити, или који је овако снажно уздрман, од једног тешко обољелог бившег војно-полицијског професионалца и групе аматера и пензионера?
13. Како то да је шест осумњичених скоро аутоматски, након једног дана, пуштено на слободу јер су наводно одустали од извршења кривичног ђела, додатно ако се зна да је ме¬ђу пуштенима и човјек за којег тужилаштво тврди да је требало да ухапси премијера Ђукановића?