Пише Дмитриј Дробњицки
fakti.org
Превео Срђан Ђорђевић
Грађани Велике Британије су 23 јуна 2016 године гласали за излазак земље из ЕУ. Такозвани Brexit је завршен. Следећег дана је лидер Партије независности Уједињеног Краљевства (UKIP) одржао ватрени говор, у коме је предложио да се тај датум сматра даном независности Велике Британије. Нешто касније је неочекивано најавио оставку са функције шефа UKIP.
У Горди Албион је 24 јуна стигао Доналд Трамп. Формални разлог је било отварање голф-терена који је његова компанија изградила у Шкотској, али практично нико није сумњао да та посета има политички карактер. Чак и само протицање овог догађаја говорило је само за себе. Велики Доналд, његови сарадници и радници објекта су носили качкете са слоганом „Make America Great Again!“.
Обраћајући се гостима и медијима, Трамп је одржао мотивациони говор у коме је, између осталог, рекао: „Данас су Британци повратили своју независност. Ове јесени ми планирамо да учинимо исто у Америци“.
Политички званичници и мејнстрим медији у Великој Британији су га дочекали прилично хладно. Присталице Brexit, посебно из владајуће партије Тори, били су веома опрезни у изјавама. Међутим, са друге стране Атлантика је почела паника. Свима је било очигледно да ће „немогућа“ британска одлука дати нови импулс Трамповој кампањи.
А већ у августу се Најџел Фараџ по први пут појавио на предизборном митингу Великог Доналда, позивајући присталице несистемског републиканца да не верују медијима, не обраћају пажњу на рејтинг-листе и да наставе борбу са истом жестином коју су демонстрирали „обични људи Британије“.
Данас се Фараџ још увек налази у САД, даје интервјуе и агитује за Трампа. Такође константно ради са његовим тимом на припреми и организацији предизборних дебата. Њему се недавно придружио Стив Хилтон, бивши саветник екс-премијера Дејвида Камерона, који се разишао са својим шефом по питању чланства у ЕУ.
Хилтон је сада на челу компаније Crowdpac у Силицијумској долини, специјализованој за компјутерску обраду социолошких и политичких података. У интервјуу за теливизију Fox News он је, као и Фараџ, позвао Американце да не верују рејтинзима и нагласио да се не ослања само на искуства британског референдума, већ и на рад своје фирме.
У Трамповим говорима од недавно се чују мотиви, већ познати са Brexit, о Дану независности и о повратку контроле над земљом и коначном цивилизацијском избору.
Обраћајући се присталицама у Палм-Бичу на Флориди 13 октобра, Велики Доналд је узвикивао са подијума: „Ово је тренутак истине за наше друштво и целу цивилизацију. Ово нису само избори за наредне четири године. Ово је раскршће историје наше цивилизације. Од одабраног пута зависи да ли ће народ повратити контролу над Владом. Наш Дан независности је близу. Он ће доћи 8. новембра!“
Па, нису тек случајно дошли гости из Гордог Албиона код америчког политичара, који је отворено подржавао излазак Уједињеног Краљевства из састава ЕУ. Њихова помоћ постаје видљива и опипљива.
Мало ко зна да је сарадња америчких и британских анти-глобалиста почела још 2015 године и да њихови планови сежу даље од 8 новембра 2016 године.
У септембру 2015 године се кампања за излазак Велике Британије из састава ЕУ налазила у озбиљној кризи. За Brexit је иступало неколико друштвено-политичких група. Званичну кампању водила је група VoteLeave. Многе друге групе, подељене по партијском и територијалном принципу, су водиле своје незваничне кампање.
Против изласка из ЕУ били су Камеронова Влада, значајан део Торијеваца у доњем дому, као и велика већина лабуриста и либералних демократа. На њиховој страни били су медији и значајни административни ресурси. Једини изузетак био је Лондон, где је велику популарност уживао градоначелник еуроскептик Борис Џонсон.
Један од главних спонзора UKIP Арон Бенкс је тврдио да под окриљем главних политичких странака Brexit неће бити остварен. Он је инсистирао на народној кампањи. У једном тренутку је категорички изјавио да није спреман да троши свој новац на још једну расправу Торијеваца и Лабуриста.
Заједно са својим пријатељем бизнисменом Ричардом Тајсом, Бенкс је спровео ребрендинг једане мале неформалне агитационе групе под називом TheKnow, која је преименована у Leave.EU и захваљујући спонзорским донацијама Тајса, Бенкса и њихових пријатеља, убрзо је постала VoteLeave.
Међутим, за прекретницу није био довољан само новац. Била је потребна значајна промена тактике. Ричард Тајс, чија је фирма специјализована за некретнине и изградњу, први је скренуо пажњу на свог америчког колегу Доналда Трампа. Бенкс је моментално схватио да је управо он пример истинске народне кампање, супротстављене мејнстрим медијима и политичком естаблишменту.
Неко време посматрајући како делује штаб Великог Доналда, Арон је одлучио да је неопходно применити искуства својих америчких колега. Али, време је истицало. И тада је конзервативац Стив Хилтон предложио ангажовање консултантске фирме са искуством у вођењу великих кампања у САД, али без знања британске специфике.
Овим захтевима у потпуности је одговарала фирма GoddardGunster, Inc., која је 2012 отворила филијалу у Великој Британији. Њен суоснивач Гери Ганстер се толико заинтересовао за пројекат да је одлучио да лично предводи штаб Leave.EU. Он је радикално променио приступ кампањи. Сакупивши лидере регионалних канцеларија и активисте, он је одржао чувени говор који је одмах назван „Заборави чињенице“ и касније, када је постао доступан јавности, њега су покушали да искористе против присталица Brexit, вадећи га из контекста конкретне фразе.
„Ако хоћете да победите, престаните да звецкате чињеницама и бројкама. Тиме само збуњујете људе. Медијска машина жваће ваше чињенице као и рекламе. Дакле, заборавите чињенице! Људи су уморни од чињеница. Морате пронаћи емоционални контакт са бирачима. Управо то још увек није постигла ни једна официјелна кампања. Заборавите чињенице, почните да причате са људима, слушајте их, постаните њихово раме, постаните им добар пријатељ у њиховој несрећи“, рекао је тада Ганстер.
Гери Ганстер је за рад на Leave.EU ангажовао консултанта-психолога Пола Мекену, кога су често у САД називали „хипнотизером“. Овај надимак му је остао, тако да су чак и угледни листови почели да га зову hypnotist без икаквих наводника, као да је хипноза његова професија. У ствари, Мекена је познати тренер ораторства и стручњак за слогане. Управо је он осмислио три главна слогана Brexit-а: „Како би било да повратите контролу?“, „Дан независности“ и „Раскршће историје“, који су се показали веома ефикасним.
У јануару 2016 године, на свом предизборном митингу на Флориди, Доналд Трумп је прочитао својим присталицама текст песме „Подмукла змија“, соул-извођача Ала Вилсона. Сиже Вилсонове песме је веома прост. Жена је пронашла на путу полусмрзнуту змију. Змија је почела да моли жену да је понесе кући и спаси је ледене смрти. Хероина песме се сажалила на змију, однела је кући, загрејала, пољубила је и змија ју је ујела. Када је жена у смртној агонији питала зашто, подмукла змија је одговорила да је жена сама крива јер је од почетка знала кога доводи у своју кућу.
Трамп је искористио овај текст као метафорички опис онога што ће се десити са Западом ако настави да неконтролисано прихвата избеглице са Блиског истока. Гери Ганстер је натерао све активисте свога штаба да слушају снимак овог говора Доналда Трампа.
„Људи, ово треба искористити. Радите на снимку. А ја ћу се договорити са Американцима“, рекао је Ганстер.
Договорио се до априла. Друштвеним мрежама проширили су се видео клипови који приказују мигранте како по Европи организују погроме и нападе на жене, све као што рече Доналд Трамп, читајући текст песме Ала Вилсона.
Бенкс и Трамп су се веома заинтересовали за будућу сарадњу. Велики Доналд је хтео да побољша своју репутацију у Европи и да покаже својим присталицама да имају пријатеље у иностранству, а Бенкс је желео да сазна више о америчкој политици како би пронашао нове савезнике.
У мају, уз посредовање GoddardGunster, Inc., Арон Бенкс је у САД одржао неколико састанака са представницима најутицајнијих аналитичких центара, укључујући и Катон Институт, Атлантски савет и Heritage Foundation. Британског госта су учтиво и пажљиво саслушали, али на већину америчких стручњака он није оставио утисак. Један од ретких који је снажно подржао Бенкса био је бивши амбасадор САД при УН Џон Болтон, у то време активни сарадник Доналда Трампа и кандидат за високи положај у његовој евенталној будућој администрацији.
Арон Бенкс се вратио у Британију са чврстим убеђењем да је рад са системским политичарима практично бесмислен. Најџел Фараџ се касније присећао да је Бенкс о вашингтонским експертима говорио веома лоше, рекавши да су они људи толико удаљени од идеје, баш као и Камерон. Напротив, о Трампу је говорио са ентузијазмом.
До сада није познато да ли се сиви кардинал Brexit лично састао са Доналдом Трампом или је симпатије према њему остварио у току разговора са Болтоном, међутим, сарадња британских и америчких антиглобалиста подигнута је на виши ниво. Нешто касније је договорена Трампова посета Великој Британији и пут Најџела Фараџа у САД.
У јулу 2016 године је Арон Бенкс изјавио да планира да организује нову странку на темељу Leave.EU, а уместо UKIP, како је он то формулисао у интервјуу за дописника BBC. Након првог заједничког митинга Најџела Фараџа и Доналда Трампа, нови лидери Партије независности почели су да критикују свог бившег шефа.
Још у јулу је Најџел Фараџје изјавио да, завршивши мисију у САД, планира европску турнеју како би разменио искустава и помогао другим покретима за независност. Амерички лист Politico спровео је кратку истрагу и убрзо се сазнало о контактима Leave.EU са италијанском евроскептичком странком „Пет звезда“. У септембру се на његовим страницама појавио чланак са насловом „UKIP планира инвазију на континент“, који је почињао речима: „Арон Бенкс има поруку од које дрхти срце сваког еврократе“.
Име UKIP кориштено је само због његове познатости у САД. У ствари, реч је била о преношењу искустава Leave.EU другим земљама у којима је могуће протестно гласање. Бенкс није крио од Politico да следећи циљ његовог покрета може постати помоћ италијанским друговима из партије „Пет звездица“, јер ће 4. децембра у Италији ће бити одржан референдум о реформи Сената како би се смањио утицај Сената у коме значајан број места заузимају евроскептици и да би се правно отежао излазак земље из састава ЕУ.
Истовремено са италијанским референдумом ће бити одржани поновљени председнички избори у Аустрији, где велике шансе за победу има представник Партије слободе евроскептик Норберт Хофер. Тешко је поверовати да ће лидери „Пет звездица“ и FPÖ пропустити прилику да сарађују и подрже један другог, посебно ако Арон Бенкс и његови сарадници наставе да им пружају изборну технологију. А 2017 године су председнички избори у Француској..
Данас је тешко рећи како ће функционисати тако комплексна сарадња политичара, спонзора и политичких стратега који се залажу да у будућности буде што мање сарадње и савеза.
Са сигурношћу можемо рећи само једно. Ако антиглобалистичка интернационала оствари било какав опипљив успех, њени лидери ће аутоматски бити оптужени да су „агенти Кремља“. Почевши од Арона Бенкса, јер је његова супруга Катја Рускиња.
ЕУ и друге наднационалне структуре својевремено су стваране под слоганом спречавања нових ратова између цивилизованих народа. Чињеница да антиглобалисти почињу да сарађују већ данас по мом мишљењу је гаранција да ће изградња нових баријера између националних држава бити разумна, а даљи преговори о судбини света биће вођени уз уздржаност и осећај заједничке одговорности.
Ката