Одлуком Норвешке да дозволи распоређивање 330 маринаца, што ће бити први пут после хладног рата да стране трупе буду стациониране на норвешкој територији, САД и Русија добијају још једну тачку евентуалног блиског контакта.
Ова одлука и није изненађујућа у односима између Вашингтона и Москве јер тензије расту од сукоба у источној Украјини и присаједињења Крима Русији, те уласка Кремља у сиријски рат годину дана пошто су то учиниле САД и, коначно, константне напетости у Балтичком мору.
Без обзира на то што је ово први пут да Осло званично дозволи приступ страним војницима, амерички војници и трупе осталих чланица НАТО-а већ увелико бораве на територији ове земље. Норвешка, као један од оснивача НАТО-а и близак политички савезник САД, активно је учествовала у бројним војним вежбама које се последњих година одржавају у северној и источној Европи, па и у Норвешкој.
Доживљавајући војне вежбе НАТО-а и гомилање наоружања на западној граници као претњу, Русија такође премешта своје тешко наоружање у овај регион, а калињинградска област, руска енклава између Литваније и Пољске која излази на Балтик, важи за територију која је претворена у њен најистуренији војни полигон. Недавно су тамо, како је званично саопштено, у оквиру војне вежбе размештени ракетни системи „искандер М”, који могу да носе и нуклеарне главе, имају домет до 500 км, а унапређене верзије и до 700 км.
Извор Политика