Пише Д. Милошевић
fakti.org
Први руски универзитет у Србији биће отворен за годину дана и биће права алтернатива постојећем западном систему. То је, на данашњој конференцији у Медија центру, открио директор одељења за јавну комуникацију руског Универзитета Синергија Михаил Кудинов, напомињући да је меморандум о сарадњи већ потписан са приватним универзитетом Сингидунум и да је пројекат у фази техничких процедура у српском Министарству за образовање.
То је можда и најважнија најава која се чула првог дана „Недеље руског језика и културе у Србији“, која се одржава од 25. до 30. октобра, уз подршку Руског дома, а у организацији удружења „Наша Србија“ из Београда, Универзитета Синергија и Россотрудничества (руске федералне агенције за послове Заједнице независних држава и сународника који живе у иностранству и за рад на међународној хуманитарној сарадњи). Циљ пројекта је јачање позиција руског језика и популаризација руске културе, науке и образовања, а Россотрудичество га спроводи у 14 градова Европе.
«Хоћемо да у двадесет различитих земаља имамо представништво нашег униврзитета Синергија, а први смо руски универзитет који је изашао ван граница Русије. Експорт образовања се као привредна грана јако брзо развија. САД имају 22 милијарде долара годишње добити као лидери у извозу образовања, а Русија је сада на шестом месту. У Србији, имам утисак да губимо од наших западних колега. Овде сви говоре енглески. Морамо отворити универзитет да се више дружимо», рекао је Кудинов и указао да им је амбиција не само да оснују само још једно приватно училиште, него сматрају да морају да створе хуманитарне и дипломатске односе, „јер је универзитет једна цела уметност“.
У том контексту, Јелена Михаиловна Маркова, слависта и русиста Синергије указала је на незадовољљство и забринутост коју показују Британци, јер се њихов језик све више усваја као такав, без удубљивања у њега као део англо-саксонске традиције и зато слаби његов утицај. Зато не желимо, указала је гошћа, да руски језик буде тек алат за комуникацију, него да покаже дубоке корене словенског идентитета.
«Да не бисмо пали под американизовани свет, морамо да ширимо словенски идентитет», поентирала је Маркова.
Она је посебно указала на резултате истраживања о популарносту руског језика према којима интерес расте и у несловенским земљама, као што су Шпанија и Немачка (у којој живи 4,5 милиона Руса, а 6,5 милиона људи говори руски).
Гости су нагласили да су се током посета Црној Гори и БиХ уверили да тамо готово сви које сретну на улици говоре руски.
Одговарајући на питања новинара о томе како наши народи гледају једни на друге и колико се знају, руска делегација, у којој је био и заменик директора Руског дома Василиј Галактионов, оценила је да и без посебне пропаганде свуда важи то да су Срби и Руси браћа и да су Руси и у Србији и Црној Гори и Босни дочекани с љубављу и топлином.
«Сваки Рус после три године у школи, чак и без посебног фокуса у школи на ту тему, зна да од Срба немамо ближи народ, братскији», додао је Кудинов.
На молбу да објасни шта ће ново донети руски систем образовања, за који је рекао да може да „веома изненади свет“, Кудинов је навео да је то примена метода „мобилног студента“ који се током школовања образује у више различитих земаља и тако добија „пословни идентитет економије свих тих земаља“.
Упису на факултет, како су осмислили у Синергији, претходи период од 10 месеци припрема за будућег студента. Све то је озбиљан посао и може да се ради само у пуном капацитету, за шта је, како су указали, потребно да се добију све потребне дозволе што у Србији дуго траје. Разлика је, према његовим речима, и у томе што се на српском тржишту образовања у понуди налазе западни универзитети који раде такорећи полулегално.
«А ми желимо да радимо, не полулегално, него у пуном капацитету, поштујући сва правила у Србији и да будемо права алтернатива», подвукао је Кудиров.
Ката