Пише Михаил Куракин
fakti.org
Превела Ксенија Трајковић
Белгијски биро међународне истраживачке групе Ivox је објавио податке анкете међу муслиманима – поданицима краљевине. Показало се да од 500 људи који су учествовали у анкети, 20% подржава методе терористичке групације «исламска држава», признавши да неће пријавити ни предати властима своје истовернике ако сазнају да припремају терористички напад.
На социологе се одмах обрушила паљба критике, јер су наводно, користили погрешне методе и постављали неодговарајућа питања погрешним људима. Јер, у цивилизованој Белгији тако нешто није могуће.
Ипак, истраживачи су постигли свој циљ, осликали су ситуацију и изазвали јавну дискусију која се води и у другим европским земљама.
У Белгији је 2011 године изашла књига социолога Феличе Дасета „Ирис и полумесец“. Аутор је још тада констатовао: У нашој земљи живи 700 000 муслимана од којих половина у Бриселу, што је белгијску престоницу претворило у главни град „Еврабије“. Према прорачунима овог научника, до 2030 већина становника Брисела биће муслимани. На нивоу читаве земље удео муслиманског становништва повећаће се за 10%.
Годину дана након објављивања тих истраживања, у регионални Савет бриселске општине Андерлехт су изабрана два представника партије „Ислам“. Један од њих, Редуан Аруш, је отворено изнео своје циљеве.
„У дужем периоду, кад људи постану свесни да су исламски закони повољни за белгијски народ, отпочеће пут ка исламској држави“.
Власти Брисела су 2012 године одустале од давне традиције да на централни трг града ставе живу јелку, симбол хришћанског Божића. Уместо ње ставили су некакав арт-објекат који издалека подсећа на јелку. Администрација није крила да је тако поступила да не би вређала верска осећања муслимана. Критичари такве одлуке су нагласили да је њен карактеристичан симбол божићна јелка истерана је из града у коме се налазе седишта ЕУ и НАТО.
Иначе, према подацима власти белгијске престонице, почев од 2008 Мухамед је најпопуларније име за новорођене дечаке у Бриселу.
Према информацији IFOP, 28% муслимана који имају француско држављанство исповеда такозвани „ауторитарни“ ислам. У апсолутним вредностима њихов број може да достигне 1,5 милион људи. То су углавном млади, не нарочито образовани људи који живе од различитих врста новчане помоћи на периферијама великих градова. Управо је та група навела да ставља верске принципе и уверења изнад вредности Француске Републике. Чак 80% свих испитаника изјавило је да деца из муслиманских породица треба у школама да добијају „халал“ храну, а 60% се изјаснило да подржава да се у образовним установама носе фереџе и бурке. Анкета је спроведена 2016 године.
Управо тада, после терористичког напада у Ници и убиства католичког свештеника у цркви, које су починили исламски екстремисти, власти су почеле да предузимају неке мере. Затворено је 20 џамија (од 2000 активних) у којима су проповедане екстремистичке идеје и почели су да размишљају о забрани финансирања џамија и верских објеката из иностранства.
Међутим, ти поступци који су предузети пост-фактум су сувише закаснили, сматра оснивач „Покрета за Француску“ и бивши кандидат за председника земље на изборима 2007 Филип де Виље.
„Француску убија тероризам. Још озбиљнији је проблем то што губимо идентитет“, написао је у књизи „Да ли ће сутра звона зазвонити“. По његовом мишљењу, то што су током много година власти затварале очи на исламизацију земље може да доведе до грађанског рата. Тај рат се већ води на социјалном нивоу и стално се појачава. Французи пале прихватилишта која су намењена за пријем миграната и исписују увреде на зидовима џамија и верских објеката.
После анкетирања Турака који живе у Немачкој, у јуну ове године социолози са универзитета у Минстеру су закључили да се 47% слаже са тврдњом: „За мене је важније да следим постулате моје вере него да следим законе земље у којој живим“. Отприлике исто толико учесника анкете је изјавило да је ислам једина права религија, а 36% сматра да само ислам може да реши проблеме који постоје у друштву.
Још 2014 године, пре миграционе кризе, у немачком граду Вуперталу са 350 000 становника се појавила „шеријатска полиција“. Одред младих добровољаца је патролирао градом контролишући верски живот муслимана. На челу активиста био је Немац Свен Лау који је примио ислам и узео име Абу Адам. Учесници патроле разговарали су са омладином на улици покушавајући да утврде да ли употребљавају алкохол или дуван и упорно објашњавали локалном становништву да треба да се одрекну „штетних навика“ као што су одласци на концерте, у барове, ноћне клубове и дискотеке. Исламисти су постављали на интернет извештаје о урађеном послу.
Министар унутрашњих послова Томас де Мезер је подсетио да власт неће трпети на немачкој земљи законе шеријата и никоме неће дозволити да клевеће репутацију полиције. После тога енергични млади муслимани су прекинули своје патролирање..или су престали да то отворено чине.
После тог случаја, експерт за ислам Матиас Рое је у интервју за DW изјавио да се већина Немаца односи са дубоким неповерењем не према муслиманима који живе у Немачкој, него према исламу као таквом. Међутим, настављена је тиха исламизација Немачке.
У лето ове године суд у граду Бамберг, Баварска је разматрао предмет, незаконитог по немачким законима, склапања брака између одраслог мигранта Сиријца и петнаестогодишње девојчице из исте земље. На крају је суд донео одлуку да је пар ступио у брак уз потпуно поштовање сиријских закона после обављеног сунитског обреда и да се стога њихова заједница сматра легалном.
Постоји још једно обележје садашњости у Немачкој. Муслиманске заједнице купују бивше хришћанске цркве и катедрале. То се десило у Берлину, Дизелдорфу, Хамбургу, Келну и низу других градова. Ако објекат има историјску вредност укључујући и култну, онда по немачким законима, његов спољни изглед не сме да се мења. Крстови се само замењују полумесецима. У вези с тим епископ Ханс-Јохан Јашке је изјавио: „То је директно апсорбовање хришћанства у ислам“.
Активисти из покрета Pegida (патриотски Европљани против исламизације Запада) покушавају да се супротставе исламизацији. Ипак, чак и најмасовнија антиисламска акција која је организована 13 децембра 2015 у Дрездену је окупила највише 25 000 људи.
Док су у Немачкој успели да пресеку покушај увођења норми шеријата, у Великој Британији је обрнуто. Шеријат се све више уводи у правни и државни систем. У марту 2014 године је издато ново званично упутство за адвокате које одређује како треба састављати завештања да би била у складу са традицијом ислама и да не противрече важећем британском законодавству.
Недељник Sunday Times је саопштио да је у муслиманским заједницама у земљи настала мрежа од 85 шеријатских судова који представљају систем паралелан са световним правосуђем. Фактички се остварило предвиђање које је још 2008 године изрекао Архиепископ Кентерберијски Роуен Вилијамс о неизбежном уношењу одређених норми шеријатског права у британско законодавство.
Иначе, према неким подацима тихо и неприметно деловање шеријатских судова у Великој Британији почело је још 1982 године.
Буалем Сансал, писац алжирског порекла који живи у Немачкој, је недавно у једном од интервјуа изјавио да је главна снага исламиста и њихових проповедника стрпљење.
„Они дугорочно планирају своје деловање. Друго својство је инвентивност и умеће да користе инструменте које имају на располагању, укључујући сателитске канале, интернет, друштвене мреже, маркетинг, ПР, исламске финансије, филм, литературу.. Све то се користи ради постизања максималне ефикасности“, рекао је он, тврдећи да ће ислам веома брзо „разбити“ европско друштво.
„Исламисти се храбро боре за оно у шта верују и то треба признати. На жалост, морам да кажем да Европљани немају мотива. Реч „слобода“ за коју су раније били спремни да иду на крај света и да се боре је постала празна реч“, констатује Сансал.
Ката