О Русима (православнима) и ћутању
У једном делу своје књиге „Европа и душа Истока“ под називом „Реч и Ћутање„, Валтер Шуберт прелепо објашњава да је Европа (оно што данас сматрамо западном Европом) култура речи, а православни, руски, свет култура ћутања.
Цитира Кјеркегора:„Цео свет је данас болестан, сав живот је болестан. Када бих ја био лекар и када би мене питали: шта ти саветујеш? – ја бих одговорио: створи ћутање! Натерати људе да ћуте. Иначе, не може се чути реч Божија. А када га беспокојно прикривају коришћењем звучних средстава, што би га се могло чути и поред шума – то није реч Божија. Зато – створи ћутање!“
Руска култура, пише даље Шуберт, јесте култура ћутања. Њој је посветио Тјутчев своје стихове „Silentium“, који се завршавају афоризмом:„Изречена мисао је лаж“.
На тој линији – то је поглед на свет који је изражен у „Легенди о Великом Инквизитору“ Достојевског (док га Инквизитор вређа и напада, Христов одговор је ћутање и пољубац у уста – апсолутна љубав).
Данашњи Европејац, објашњава даље Шуберт, не може то да разуме, јер је лишен такве животворности. Једино Јовановском човеку (православном) будућност се поново открива у томе да последња тајна света није реч која је, могуће, била на почетку, већ ћутљиво, братско целовање љубави.
У самом себи живети знај –
У души имаш раскош, сјај
Тајанства, дивних мисли бук;
Заглушиће их спољни хук
И бели дан их потиснути –
Ослушкуј њихов пој – и ћути!
Фјодор Тјутчев: Silentium
ФБ статус Ненада Узелца