„Ненаучена лекција 14/41“ је нови кратки филм посвећен рату у Донбасу
У школи у Доњецку се, у IV разреду, за време борби у Донбасу, школска табла изненада претвара у временски портал. У једном моменту она повезује два ученика, једног из прошлости а другог из данашњице, који су заробљени у истој учионици, али у различито време. Рекло би се да два ученика, које раздвајају деценије, немају ничег заједничког, али није тако. Они су обојица у школи у време гранатирања. Семка је у клупи 1941, а Кољка 2014 године. Семка негодује. Зашто, ако су победили, поново неко бомбардује њихову родну земљу? Кољка не може да му објасни јер и сам то слабо разуме, али пита Семку да ли би могли да се упознају у будућности када поново победе. Да заједно оду на Параду у част победе. Семка нема ништа против, иако ће тада бити јако стар..
Али се противи рат..
Чује се звиждук испаљене гранате, види се збуњено Семкино лице. Он пада, руше се слике са зида, пада малтер..
Кољка схвата шта се десило са његовим новим другом, са којим се толико зближио у кратко време, и да су то последњи кадрови Семкиног живота. Јер Семка није стигао да изађе из учионице пре него што је граната пала. У немоћном бесу Кољка, у правцу рата и непријатеља, баца остатке малтера, намештаја и свега што му доспева под руку.
То су они исти који сада пуцају на њега, његове пријатеље, наставнике, на његову маму. Ти исти су далеке 1941 године убили Семку. А он није могао да помогне.
Али, то не значи да он не може да помогне другима. Кољка долази до табле, исте оне која га је малопре повезала са пријатељем кроз време. Он почиње да пише нове речи. Оне нису видљиве, али су јасно видљиве Кољкине сузе које капљу директно на таблу и, клизећи преко исписаних слова, остављају на њој бели траг.
Даље можете видети ученике свих земаља, на свим континентима широм света. На њиховом матерњем језику се на мобилним телефонима и таблетима појављује Кољкина порука.
Деца у Африци, Америци, Европи и Азији су застала због речи које се изненада појављују на екранима. Те речи позивају цело човечанство да памти, да се не би понављали исти догађаји и ужаси тог страшног рата.
То је позив да се заједно уједине насупрот нацизму који поново диже главу. Ово је вероватно најтежа лекција, али је неопходно да је научимо!
Опростити..
Филм је режирала Нина Ведмицкаја
Ката