Да ли ће правда бити задовољена? Елфете Весели није једина осумњичена за убиство дечака

Министарство правде БиХ упутило је Швајцарској захтев за екстрадицију Елфете Весели (55), коју Тужилаштво БиХ терети за ратне злочине почињене на почетку рата у БиХ, у зворничком крају, рекла је Марина Бакић, портпаролка Министарства. Сада је на правосудним органима Швајцарске да донесу одлуку да ли и у ком року ће доћи до изручења.

 

Елфета Весели је осумњичена за монструозно убиство дечака Слободана Стојановића (11) из села Доње Каменице, код Зворника, који је са породицом успио да побегне пред налетом муслиманских екстремиста, али се вратио по свог пса Лесија. За овај злочин, specijal-pravda-za-slobodana-elfeta-veseli-slobodan-stojanovic-radio-bambiкао  пишу Вечерње новости, неће одговарати само Елфете Весели, јер је у Тужилаштву БиХ, речено да је у току истрага и против других особа.

 

Мада је од овог страшног злочина у Каменици прошло скоро четврт века, осумњичена се, званично, тек крајем септембра нашла „на тапету“, када је објављено да је у Швајцарској ухапшена по захтјеву Тужилаштва БиХ.

 

Зашто није хапшена док је још била у БиХ, питање ја на које нико из институција  БиХ– од полицијских агенција до правосуђа – није дао одговор.

528610_372073009555892_2120163377_n-620x350

„Како народ каже „и камен би заплакао“ пред злочином над недужним дечаком, и ту правда није смела да иде брзином пужа“ – рекао је генерал Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

 

Подсетимо да је тело малог Слободан Стојановића  пронађено са шест избијених зуба горње вилице и са разрезаним трбухом у облику крста. Видели су се унутрашњи органи. Расекотине по глави. Ноге поломљене. Прсти одсечени.Жена-монструм му  је тек на крају  пуцала из непосредне близине право у слепоочницу: метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну.

 

Слободан је са родитељима бежећи пред муслиманима који су убијали све србско у четвртак, 4. јуна 1992. године, отишао код кума у сеоце Џенарике на обали Дрине. Тек што су стигли, рекао је оцу:”Тата, остаде нам Леси на ланцу. Одох по кера.”

 

Био је то последњи пут да су га родитељи видели живог.

Извор Искра