Пише: И. Станојевић
Исход председничких избора у Молдавији биће познат после другог круга гласања, 13. новембра. Али већ се од данас, када су објављени резултати првог круга, зна да ће се, уколико не дође до неочекиваног преокрета, власт у овој земљи “располутити”.
Прозападно оријентисана влада, на чијем је челу Павел Филип, мораће да сарађује са шефом државе који нагиње Кремљу. Јер, проруски оријентисан кандидат Игор Додон, лидер молдавских социјалиста, у првом кругу гласања 30. октобра освојио је 48,2 одсто гласова, док је Маја Санду, бивша министарка образовања, дипломац са Харварда и економиста Светске банке, инкасирала 38,7 одсто. Додон и Санду имају дијаметрално супротне визије будућности земље – он је за дубље везе и јачање трговине са Москвом, док она обећава пут који води ка Европи. Док Додон жели поништавање трговинског споразума Молдавије и ЕУ из 2014. године, Санду се залаже за улазак Молдавије у ЕУ.
Да ли ће идеолошки раздор кумовати кризи власти, остаје да се види. Будући да председник има мање-више протоколарну функцију, ипак се не очекује да варничење између њега и владе постане полуга за увођење земље у још једну политичку пат-позицију. Осим финансијских проблема, Молдавија има замрзнути конфликт са руским становништвом у аутономном Придњестровљу.
ДИРЕКТНИ ИЗБОРИ
Молдавија има скоро 3,5 милиона становника и најсиромашнија је држава у Европи. Ово су први директни избори за председника Молдавије од деведесетих година.