Србија после три деценије решава случајеве несталих беба

Закон о несталим бебама, на чије се усвајање чека годинама, напокон је ушао у скупштинску процедуру и ускоро би требало да буде на дневном реду парламента.

 

foto_deti_malyshi_04

За спровођење овог закона биће издвојено око 7,1 милион евра, а за родитеље је обезбеђена одштета од највише 10.000 евра.

После неколико деценија, надлежни државни органи покушаће колико-толико да исправе неправду и истраже шта је са бебама који су од 1970. године нестале из породилишта широм Србије. Како то обично бива, ни у овим случајевима држава није учинила ништа све док Европски суд за људска права пре три године није донео обавезујућу пресуду у предмету Зорице Јовановић, чије је новорођенче нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година.

Од тада трају притисци европских институција, нарочито Савета Европе, на Србију да донесе закон који ће решити случајеве несталих беба широм Србије. Они су посебно интензивирани последњих месеци, па је Влада коначно проследила закон на којем се радило више година.

650 родитеља тражи истину о бебама.

А шта он предвиђа?

Предлог за истрагу може да поднесе родитељ само у случају да се до 9. септмбра 2013. године, када је донета пресуда у предмету Зорице Јовановић, већ обраћао надлежним државним органима, а у вези са статусом детета за које се сумња да је нестало из породилишта.

Према званичним подацима, до сада се тим поводом надлежнима обраћало између 350 и 650 родитеља, у зависности од органа којима су се жалили.

Истрагу ће водити посебно обучени полицијски службеници за несталу новорођену децу и то на захтев суда, који је дужан да поступак води без одлагања. Уколико на његов захтев не буду достављени неопходни писмени доказ или податак, биће изрицане високе казне – од 30.000 до 450.000 и од 90.000 до 3.000.000 динара за физичка и одговорна лица, као и за правна лица.

Високе казне за сведоке и вештаке

За покретање поступка родитељи не плаћају судске таксе и имају на располагању бесплатну правну помоћ. Ако ниједан родитељ није жив, истрагу могу да затраже, браћа, сестре, бабе или деде несталих беба и то без обзира да ли су се већ обраћали државним органима.

На почетку поступка, родитељи су дужни да поткрепе све чињенице којима тврде да су њихове бебе нестале из породилишта, Уз то, могу да истакну и захтев за материјалну одштету, која не може бити већа од 10.000 евра.

Високе казне одређене су за сведок који се без оправдања не појаве на суђењу. Суд може да наложи принудно довођење и изрекне казну од 30.000 до 450.000 динара. Иста казна важи и за вештака, док се правно лице које обавља вештачење кажњава износом од 90.000 до 3.000.000 динара.

Поступци се третирају као хитни, суд је дужан да их води без одлагања, а јавност је искључена из поступка.

Како се наводи у закону, за његову примену биће издвојено 876 милиона динара или око 7,1 милион евра. Од тога износа, 70 милиона динара требало би да покрије судске поступке и 806 милиона за исплату правичне надокнаде родитељима.