Председнички кандидат Демократске странке, Хилари Клинтон се скоро два месеца крије од медија, остављајући јавност без одговора у вези са контроверзним темама што може утицати на пораз на председничким изборима, рекао је за „Фокс њуз“ политички коментатор Бил О’Рајли.
„Клинтоновој су у емисији на „Фоксу“ дали добар савет – да се обрати директно америчком народу кроз пар интервјуа. Да објасни контрадикције у вези са мејловима и Клинтон фондацији, да директно одговори на конкретна питања. Нама су рекли да ће Клинтонова дати интервју за „Фактор“, али се испоставило да то није тачно. Клинтонова 12. септембра није дала никакав интервју за националну телевизију. Она се крије“, рекао је О’Рајли.
Према његовим речима, све то утиче на њено рангирање у недавним анкетама које указују да њен противник у председничкој трци, Доналд Трамп, смањује разлику.
„Клинтонова држи високу позицију због негативне кампање усмерене наТрампа, али то неће много значити ако Клинтонова остане кући до дана избора“, рекао је О’Рајли.
Претходно је анкета коју је радила Лос Анђелес Тајмс показала да је за председничког кандидата Републиканске странке, Доналда Трампа, спремно да гласа 47,5%, а Хилари Клинтон подржало 42,5% Американаца. Међутим, већина других националних анкета показују да Клинтон има благу предност, а примећено је да је Трамп недавно смањио заостатак.
Амерички медији су недавно писали о такозваном „октобарском изненађењу“ пред изборе: обнобљена ФБИ истрага у вези са Клинтоновом, која је, док је била државни секретар од 2009. до 2013. водила званичну и приватну преписку преко свог приватног сервера. Према Фокс њуз каналу, наставак истраге је тежак ударац у Клинтоновој преизборној кампањи. Поред тога, ФБИ спроводи истрагу о активностима Клинтонове фондације. Истражитељи утврђују да ли је Клинтонова користила хуманитарну фондацију у сврху „новац за услугу“ док је радила као амерички државни секретар.
Гласање на америчким председничким изборима ће се одржати у две фазе: прва, 8. новембра, када ће бирачи гласати у свим државама. Победнички кандидат у држави добија све изборне гласове, чији је број једнак броју изборних јединица Конгреса у тој држави. У другој, званичној фази, бирачи гласају за председника.